Mogerini pozvala premijere Zapadnog Balkana na večeru: Šta će im saopštiti?

Trebalo bi da bude reči i o Strategiji o proširenju prema kojoj bi Srbija mogla da postane članica do 2025. godine

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nastavlja započetu tradiciju neformalnog okupljanja lidera sa Zapadnog Balkana u sedištu Evropske diplomatske službe u Briselu. Direktna razmena mišljenja između lidera Zapadnog Balkana i konsultacije sa EU kako bolje, brže i dalje na evropskom putu i unutar regiona – to su teme koje Mogerini želi da konkretizuje pred sam kraj godine, prenosi Dojče vele.

Haradinaj ne odustaje: Ide u Brisel da postavi "nove zahteve" Evropskoj uniji

Preporučujemo

Ona tako ostaje dosledna u svojoj više puta naglašenoj posvećenosti regionu i zalaganju da do kraja njenog mandata svih šest zemalja naprave konkretan i nepovratan napredak u približavanju EU.

- Moj prioritet tokom narednih 12 do 18 meseci biće Zapadni Balkan odmah nakon pitanja evropske bezbednosti i odbrane - poručila je Mogerini još u junu ove godine.

Njen glas bezrezervne podrške Zapadnom Balkanu i proširenju podržan je u godini na izmaku i od strane najznačajnijih institucija i zvaničnika EU. Evropski savet je u martu poručio regionu da „vrata EU ostaju otvorena“ i obećao podršku na tom putu. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker u svom govoru o Stanju Unije takođe je izdvojio proširenje na Zapadni Balkan kao jednu od važnih tema za EU u narednom periodu.

- Ukoliko želimo stabilnije susedstvo moramo ponuditi kredibilnu perspektivu proširenja zemljama Zapadnog Balkana. Tokom ovog mandata Evropske komisije i Evropskog parlamenta neće biti novog proširenja jer uslovi za prijem nisu ispunjeni. Ali u budućnosti Evropska unija će imati više od 27 zemalja članica - izjavio je tada Junker.

On je najavio i izradu Strategije o uspešnom pristupanju Srbije i Crne Gore EU do 2025. godine što je i prva konkretna vremenska odrednica koju je Brisel uputio Zapadnom Balkanu kada je proširenje u pitanju. Očekuje se da će šefica diplomatije EU u ponedeljak uveče u Briselu naglasiti potrebu da region svojim radom adekvatno odgovori i iskoristi jasno pruženu šansu.

PLANOVI EU DO 2025. GODINE

Pored pregleda dešavanja u godini za nama osnovna tema razgovora radne večere premijera sa Zapadnog Balkana biće koraci koji očekuju region u 2018. godini.

- Predstojeća godina biće ključna. Evropska komisija radi na Strategiji za verodostojnu perspektivu proširenja Zapadnog Balkana koja će biti usvojena u februaru 2018. godine - najavljuje Kristijan Danijelson, generalni direktor Direktorijata Evropske komisije zadužen za susedstvo i pregovore o proširenju.

- U aprilu ćemo imati redovni Paket proširenja gde ćemo dati ocene o tome gde se zemlje nalaze i gde bi trebalo da budu kada je reč o ulasku u EU. O tome će raspravljati i zemlje članice na samitu u junu. U međuvremenu, imaćemo i važan samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji - dodao je Danijelson.

Očekuje se da će Federika Mogerini informisati premijere sa Zapadnog Balkan dokle se stiglo sa izradom Strategije o proširenju na kojoj radi Evropska komisija. U Briselu se nezvanično saznaje da bi Komisija u tom dokumentu trebalo da pruži konkretne odrednice za pristupanje Srbije i Crne Gore.

U za sada još radnim dokumentima navodi se 2025. godina kao godina mogućeg pristupanja Srbije EU, uz uslov postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom do kraja 2019. godine i zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja do 2023. godine.

Nezvanično, Evropska komisija u ovoj Strategiji predviđa kandidatski status za BiH do kraja 2019. godine i „zamah u pregovorima o članstvu“ Albanije i Makedonije ukoliko Tirana sprovede pet reformskih prioriteta, a Skoplje reši problem imena sa Grčkom. U Briselu očekuju da će ova Strategija biti „ohrabrenje“ i „ukazati na put“ kojim zemlje Zapadnog Balkana treba da nastave u cilju približavanja i ulaska u EU.

VEČERA, ALI NE I DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE

U Briselu naglašavaju da iako institucije EU „naporno rade u okvirima politike proširenja“, zemlje regiona moraju da budu te koje će dati „osnovnu snagu i tempo“ tom procesu radeći na sopstvenim unutrašnjim reformama, prvenstveno u cilju efikasnog i nezavisnog pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, funkcionalnosti demokratskih institucija i slobode medija i izražavanja.

Očekuje se da Mogerini još jednom podseti lidere Zapadnog Balkana da će reforme u oblasti vladavine prava kao i regionalna saradnja ostati ključ za napredak na evropskom putu. Iako u Evropskoj službi za spoljne poslove navode da će na marginama radne večere u Briselu biti mogućnosti i za bilateralne razgovore kako premijera sa šeficom diplomatije EU tako i premijera međusobno, naglašava se da nije planiran odvojeni sastanak srpske i kosovske strane o normalizaciji odnosa.

U Briselu ipak ne isključuju mogućnost da dijalog Srbije i Kosova može biti pomenut kao deo zajedničkih razgovora o regionalnim odnosima. Radna večera u Briselu biće prilika da se po prvi put zvanično sretnu premijerka Srbije Ana Brnabić i premijer Kosova Ramuš Haradinaj.

Istovremeno, ovo će biti prvi susret Haradinja i Mogernijeve posle prošlomesečnog debitantskog nastupa Haradinaja u Briselu koji je doveo do spekulacija o sukobu mišljenja šefice EU diplomatije i premijera Kosova oko načina vođenja dijaloga između Beograda i Prištine.

U saopštenju Evropske službe za spoljne poslove izadatom povodom dananjeg susreta navodi se da je EU posvećena jačanju svog angažmana u regionu kako bi se osigurali dalji koraci zapadnobalkanske šestorke u cilju nepovratnog napretka ka EU.

Planirano je da večera šest premijera sa Zapadnog Balkana i šefice EU diplomatije počne oko 19:30 u zgradi Evropske spolljne službe u Briselu. Radnoj večeri prethodiće bilateralni susredti premijera sa visokom predstavnicom EU. Premijerka Srbije Ana Brnabić predviđeno je da se sastane sa Federikom Mogerini oko 18:40. Nakon bilaterale, a pre početka radne večere premijerka Srbije da će u Briselu izjavu za medije.

(Telegraf.rs/DW/Tanjug)