Izgubićemo trku sa Turcima i Albancima: Zašto paket iz Beograda do Peći ide preko Beča (FOTO)

Predstavnici 90 kompanija iz različitih sektora govorili su o svojim mukama u trgovini s Prištinom, a u sklopu Četvrte runde Unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, koji je danas održan u PKS

Kosovo i Metohija su veliki potencijal za srpska preduzeća, ali trenutno privrednici imaju velike probleme posebno prilikom izvoza hrane, gde pominju neusaglašene sertifikate, dozvole za izvoz lekova, prodaju akcizne robe, ocenili su danas privrednici u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Beograd domaćin Mešovitoj komisiji za sukcesiju: Na stolu sudbina imovine SFRJ

Preporučujemo

Predstavnici 90 kompanija iz različitih sektora govorili su o svojim mukama u trgovini s Prištinom, a u sklopu Četvrte runde Unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, koji je danas održan u PKS.

Goran Berav iz Kompanije "Kozari", koja se bavi proizvodnjom sira, mleka i proizvoda od kozijeg mleka, naveo je da će Srbija izgubiti trku s drugim zemljama koje tu robu prodaju na KiM, ukoliko ne budu postavljene sanitarne stanice na administrativnim prelazima.

- Iz našeg ugla, najvažnije je da se reši kako će roba da se transportuje, predaje i čuva. Sve i da se sutra potpiše nekakav sporazum između Beograda i Prištine, nema adekvatnih uslova na administrativnim prelazima, nema veterinarskih stanica i infrastrukture - upozorio je Berav.

On smatra da će svi prozivođači u Srbiji koji se bave tom proizvodnjom izgubiti trku s kolegama iz Turske, Albanije i zemalja poznatim po proizvodnji kozijeg sira.

- Mi ćemo polako nestati sa tog tržišta, ukoliko se problemi ne reše u narednih godinu dana, a bez nadležnih institucija države ne može ništa da se uradi. Čekanje na prelazima na visokim temperaturama kao što je to letos bio slučaj utiče na znatne gubitke izvoznika hrane jer na prelazima nema uslova za čuvanje i skladištenje robe - rekao je Berav.

Na skupu u PKS, organizovanom kako bi se razgovaralo o problemima prilikom prometa roba i usluga na Kosovu, predstavnicima države predočeni su i problemi u vezi s izvozom lekova, a Aleksandra Gazivoda iz "Hemofarma" navela je da trenutno ova kompanija ne može da dobije dozvolu za izvoz na KiM posebnih lekova koji sadrže psihoaktivne supstance.

Ona je zamolila Kancelariju za KiM da im pomogne u rešavanju tog problema.

- Bolnički lekovi i lekovi sa psihoaktivnim supstancama trebalo bi isto da se tretiraju prilikom izvoza. Ministarstvo zdravlja dalo je odobrenje, ali za sada se čeka potvrda iz Kancelarije za KiM kako bi se lekovi izvezli na Kosovo - kaže Gazivoda i objašnjava da je reč o statusno neutralnoj dozvoli za bolničke lekove, te da je važno da se po tom principu izdaju i dozvole za lekove sa psihoaktivnim supstancama.

Prodaja akcizne robe na KiM, poput aloholnih pića, takođe je opterećena komplikovanim procedurama, pa je tako navedeno da pojedini proizvođači iz naše zemlje najpre izvezu proizvode u Albaniju, gde se oni prepakuju, a zatim se na njih stavljaju albanske akcizne markice i s njima se roba vraća na KiM, a to poskupljuje takve artikle za 30 do 40 odsto.

Privrednici smatraju da su u interesu Srbije jake ekonomske veze s Prištinom, da su u tom smislu važni procesi koji vode pomirenju Srba i Albanaca u opštinama u kojima oni žive zajedno, te da je neophodno stvaranje boljih uslova za rad i Srba i Albanaca, ali da je važno omogućiti vraćanje omovine.

Takođe, kako kažu privrednici, veoma su značajni infrastrukturni projekti, poput autoputa Niš-Merdare-Priština, jer će oni omogućiti da brže plasiraju svoje proizvode.

ZAŠTO DA PAKET IZ BEOGRADA DO PEĆI IDE PREKO BEČA

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da ne postoji razlog zašto bi pismo ili paket iz Beograda do Peći išli preko Beča, a ne direktno, što bi privrednicima mnogo više značilo.

- Ne vidim razlog ni zašto teret ne može da se prebaci vozom iz Beograda do Uroševca ili do Prištine - izjavio je Čadež novinarima posle četvrtog okruglog stola u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji organizovanom u PKS.

Podsetio je da su Pošte Srbije i Pošte Kosova, kao i Železnice Srbije i Železnice Kosova, pre godinu i po razgovarali o tome kako da tehnički reše problem prolaska teretnog voza od tačke A do tačke B, što, kako je dodao, itekako utiče na konkurentnost srpskih kompanija, jer je cena transporta niža.

- Tada je to bilo pitanje koje se praktično moglo rešiti sutra, ali onda je prebačeno na neki politički nivo u to vreme, sa onom prethodnom vladom u Prištini, i stvar nije dozvoljena - kazao je Čadež.

To su, kako je poručio, stvari na koje treba da obratimo pažnju i da vidimo koja su to rešenja, ali važan je i politički dijalog.

Današnji skup je, prema njegovim rečima, upravo jedan vid dijaloga koji ima za cilj normalizaciju odnosa na relaciji Beograd - Priština.

Izrazio je zadovoljstvo što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo inicijativu o unutrašnjem dijalogu, jer je, kako kaže, veza politike i privrede isprepletena, što su upravo vidi na planu ukupnih ekonomskih odnosa Prištine i Beograda.

- Poruka ovog skupa je da vidimo na koji način možemo realno da sagledamo koji su nam problemi i da nalazimo rešenja koja će svakodnevne stvari, na nivou poslovanja firmi, da učine lakšim. To znači da će se proizvoditi više, da će se zapošljavati više ljudi, da će se deliti više plata i da će biti više para u budžetu - izjavio je Čadež.

Privrednik iz Bujanovca, Beljuni Nedžad, koji predstavlja nekoliko firmi na tržištu Kosova, kaže da je krajnje vreme da privrednici prestanu da budu taoci političkih nesporazuma na relaciji Beograd-Priština, i da počnu da se sprovode sporazumi koji su potpisani između PKS i Privredne komore Kosova.

PROMET ROBE SA KOSOVA - 366 MILIONA EVRA ZA 9 MESECI

Ukupan promet robe između centralne Srbije i Kosova i Metohije, samo u periodu januar-septembar ove godine, iznosio je više od 366 miliona evra, što je 13 odsto više nego u odnosu na isti period 2016, izjavio je Čadež.

- Isporuke su iznosile 342 miliona evra, a nabavke su iznosile 23 miliona evra. Tu možete uočiti jedan dosta veliki disbalans, ali i nabavke rastu, s obzirom da je baza mala - izjavio je on na četvrtom okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji, u organizaciji Privredne komore Srbije.

Naglasio je da je izuzetno važno da radimo na tome da firme sa Kosova i kompanije iz centralne Srbije budu zadovoljne svojim odnosima, da trguju i da zajedno plasiraju na treće tržište, što je ono "što definiše celi privredni segment u pozitivnom svetlu".

Podsetio je da su PKS i Privredna komora Kosova, pod okriljem Asocijacije evropskih privrednih komora, počele zvanične susrete još sredinom 2013. godine, koji su imali za cilj rešavanje pitanja interesa poslovne zajednice, valorizacije ekonomskih potencijala i interesa stanovništva.

- Bili smo uključeni u niz radnih grupa. Imali smo 17 zvaničnih susreta, a prošli smo bezbroj zajedničkih inicijativa, sajmova, B2B i sektorskih sastanaka, i aktivnosti koje su imale za cilj da na terenu rešimo problem privrednika i da razmenjujemo informacije - izjavio je Čadež.

Kako je dodao, postoji razloga da budemo zadovoljni dosadašnjim rezultatima, iako postoji još dosta prostora za saradnju.

- Postignuta je razmena informacija kada je u pitanju kvalitet kompanija, usaglašeni fitosanitarni sertifikati, rešavali smo sporove i konkretne probleme privrednika vezano za slobodan promet robe - istakao je Čadež.

Ipak, preostaje niz otvorenih pitanja, o čemu će, kako dodaje, privrednici danas imati priliku da razgovaraju, kao što je problem plasmana proizvoda i niz drugih pitanja koje vidimo na terenu svaki dan.

Skupu u PKS, organizovanom kako bi se razgovaralo o problemima prilikom prometa roba i usluga na Kosovu, pored privrednika i članova komore, prisustvuje i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić i generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković.

Prva runda dijaloga održana je 30. oktobra i na njoj je nešto više od 40 pravnika, profesora Univerziteta, dalo svoje viđenje rešenja kosovskog problema, dok je drugi skup okupio naučnike akreditovanih instituta društvenih i humanističkih nauka u Srbiji.

I na skupu u Novom Sadu, održanom sredinom novembra u organizaciji Matice srpske, mogla su se čuti mišljenja predstavnika stručne javnosti o aktuelnoj situaciji i mogućim koracima koji bi doveli do normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Učesnici su bili intelektualci, književnici, umetnici, predstavnici SPC, veliki broj sociologa, ekonomista i filozofa.

(Telegraf.rs/Tanjug)