Beograd domaćin Mešovitoj komisiji za sukcesiju: Na stolu sudbina imovine SFRJ
Između ostalog razmatraće se i pitanje četiri velika kompleksa - u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji, kao i objekata u Kopenhagenu i Varšavi
Beograd će 13. i 14. decembra, u sredu i četvrtak, biti domaćin Mešovitoj komisiji za sukcesiju, a tema će biti podela preostale diplomatsko-konzularne imovine SFRJ.
Preporučujemo
"Imam nameru da dođem u Srbiju, čim se ukaže prilika za to": Predsednik Francuske uputio pismu Aleksandru Vučiću
Srbija na evropskom putu: Otvorena dva nova poglavlja u Briselu
Prema rečima državnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova Veljka Odalovića, jedna od tačaka biće zajednička prodaja pet objekata - dva objekta u Njujorku - zgrada Misije i rezidencija, kao i objekti u Bonu, Tokiju i Bernu.
Takođe, razmatraće se i pitanje "sudbine" četiri velika kompleksa - u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji, kao i objekata u Kopenhagenu i Varšavi.
Biće reči i o umetničkim slikama koje se nalaze u ambasadama ili diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP).
- Najveći deo objekata je podeljen u nekim ranijim periodima, a sada će se na dnevnom redu naći nekoliko ozbiljnih tema i problema i to smo stavili na dnevni red ove sednice - kaže Odalović.
Kada je reč o zajedničkoj prodaji pet objekata, Odalović kaže da je na međunarodnom tenderu izabrana renomirana agencija iz Njujorka, koja je u ime svih sukcesora bila dužna da ponudi te objekte na prodaju i bude neko ko će u ime svih taj deo posla da završi.
Pojašnjava da proces još nije zatvoren, ali da je prepoznat potencijalni kupac za objekat Misije u Njujorku, kao i da postoje određene ponude za rezidenciju u Njujorku, dok su ostali objekti još daleko od oglašavanja, a i od same prodaje.
- Postupak nije završen do kraja, videćemo da li će do sastanka biti novih vesti. Mi ostajemo opredeljeni da tih pet objekata zajednički prodamo i da novčana sredstva od prodaje, prema procentima, budu podeljena sukcesorima- podvukao je Odalović.
Ističe da je uslov naše strane, da se prethodno namiri Srbija za uložena sredstva u plaćanje troškova za objekat rezidencije, iako je ne koristimo od 1992. godine. Od predstojećeg sastanka ne očekuje konačno rešenje po tom pitanju, ali smatra da će se napraviti "čista" platforma, te da nećemo dugo čekati da se proces okonča, jer to, podvlači, nije samo interes Srbije, već svih sukcesora.
Druga tema razgovora su veliki kompleksi koji još nisu podeljeni, jer nije bilo saglasnosti, a reč je o objektima u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji. Prema rečima Odalovića, pretpostavka je da objekat u Braziliji može fizički da se podeli, što će verovatno i biti dogovoreno na sastanku.
Kad je reč o objektu u Adis Abebi, problem je u nepostojanju dokumentacije koja bi potvrdila naše vlasništvo nad tim objektom, budući da su se svojevremeno Josip Broz Tito i Hajle Selasije dogovorili da razmene objekte, a dogovor, iako je nesporno postojao, nije pretočen u dokumenta na osnovu kojih bi Srbija kod vlasti u Etiopiji mogla da se upiše kao vlasnik.
Predstavništvo u Moskvi problematično je jer u osnovnom međudržavnom sporazumu između SSSR i FNRJ iz 1958. godine stoji da dve države jedna drugoj daju zemljište na korišćenje da na njima izgradimo objekte.
- Objekti su nešto o čemu možemo da razgovaramo, a Rusi su nam vrlo jasno rekli da zemljište ne može da se proda niti da se njime upravlja na način na koji smo mi možda mislili - kaže Odalović i dodaje da je sličan problem sa objektom u Nju Delhiju.
Na sastanku će biti reči i o imovini za koju mi zahtevamo da se briše iz Sporazuma o sukcesiji, jer te imovine ili nema ili nismo njihovi vlasnici ili status koji je zapisan ne odgovara činjeničnom stanju. Takav je slučaj, navodi Odalović, sa objektima u Kopenhagenu i Varšavi, čije vlasti traže od nas da regulišemo budući način korišćenja tih objekata, imajući u vidu da su to objekti koje koristimo po nekim ugovorima o zakupu.
Razgovaraće se i o umetničkim slikama koje se nalaze u objektima, a Odalović ističe da je Srbija u poslednje dve godine rešila 16 otvorenih pitanja i obaveza koje su bile pred nju postavljene. Podseća da je kriterijum za podelu slika poreklo autora, pa bi svaka zemlja bivše Jugoslavije trebalo da dobije slike "svojih" autora.
Podela diplomatsko-konzularne imovine regulisana je Aneksom B Sporazuma o sukcesiji, a Odalović veruje da će razgovori i o drugim aneksima biti intenzivirani, jer postoje aneksi u kojima se spominju proterana lica i izbeglice, a koje su našle utočište ovde i čija su prava značajno oštećena.
(Telegraf.rs / Tanjug)