Nešto što sigurno niste znali: Tuđman i Alija su`92. godine mogli da spreče krvoproliće (VIDEO)

Na ove dve činjenice je podsetila ministarka pravde Nela Kuburović, obraćajući se članicama Saveta bezbednosti Ujedinijenih nacija

U ratovima na prostoru bivše Jugoslavije ukupno je poginulo preko 130.000 ljudi, od toga najviše u Bosni i Hercegovini (oko 95.000). Tokom ratova na prostoru SFRJ ukupan broj izbeglica i interno raseljenih lica je 3.725.300 ili 15,83% ukupne populacije SFRJ 1991. godine. Međutim, ova tužna statistika teško da može da opiše sve tužne sudbine ljudi koji su stradali ili izgubili nekog svog. Teško da može da opiše ratne zločine počinjene u nečije ime, kojih je bilo na svim stranama. Pogotovo je tužno, kada se zna da je krvoproliće moglo biti izbegnuto i da su to odbacili lideri Hrvatske i Bosne i Hercegovine Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.

MILOŠEVIĆ JE JOŠ `96. HTEO DA UĐE U NATO: Svedočenja najviših zvaničnika Slobinog režima (VIDEO)

Preporučujemo

Danas se mnogo češće govori o posledicama rata na prostoru bivše Jugoslavije i žrtvama koje je on odneo. Poslednje presude Haškog tribunala ponovo su probudile "duhove prošlosti", pogotova ona u slučaju "Prlić i ostali", kojoj je dokazana krivica prvog predsednika nezavisne Hrvatske Franje Tuđmana da je organizovao i učestvovao u zločinačkom poduhvatu.

Nažalost, njegove žrtve nisu doživele da ga vide iza rešetaka, ali teško da bi im i to bilo ikakva satisfakcija, kada se zna koliko je patnji doneo rat u Hrvatskoj i BiH. Pogotovo kada se zna da je mogao biti izbegnut.

To je priznao i sam Tuđman, još 1992. godine. On je je na proslavi prve godišnjice nezavisnosti, na trgu u Zagrebu pred više od 100.000 ljudi rekao da je rat mogao biti izbegnut, ali da on to nije želeo.

- Imamo svoju Hrvatsku, naša je i bit će onakva kakvi sami želimo i nećemo nikome dopuštati sa strane da nam propisuje kakva ta Hrvatska treba da bude - između ostalog je rekao Tuđman.

Sličnu šansu da okonča krvopriliće imao je i lider Bošnjaka Alija Izetbegović. On je odbacio Kutiljerov plan ili Karington-Kutiljerov plan, koji je prvobitno prihvatio.

Pomenuti plan je bio prvi i poslednji mirovni plan potpisan pre početka rata u BiH kako bi se sprečilo da rat uopšte počne.

Taj plan, po kome je Bosna i Hercegovina trebala postati decentralizirana država u kojoj bi svi kantoni bili podeljeni po nacionalnoj osnovi, potpisali su 18. marta 1992. Alija Izetbegović u ime Bošnjaka, Radovan Karadžić u ime bosanskih Srba i Mate Boban u ime bosanskih Hrvata.

Posle sastanka s američkim ambasadorom u Jugoslaviji Vorenom Cimermanom 28. marta 1992., u vreme kada su već trajale borbe u Bosanskoj Posavini, Alija Izetbegović je odbaciti taj plan.

Na ove dve činjenice je podsetila ministarka pravde Nela Kuburović, obraćajući se članicama Saveta bezbednosti Ujedinijenih nacija na sednici posvećenoj poslednjem Izveštaja o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji je 30. novembra okončao svoj rad.

- Te činjenice MKSJ u svom radu nije uzeo u obzir, iako se radi o nepobitnim i javnim istorijskim potezima. Stoga je ovaj sud, za koji svi verujemo da je osnovan sa ciljem da nepristrasno deli pravdu, bio vođen nesumnjivo vanpravnim motivima i propustio je da suštinski doprinese bilo pomirenju u regionu, bilo ostvarenju načela pravičnosti i jednakosti, koja predstavljaju osnov svakog pravnog poretka - ocenila je ministarka.

(Telegraf.rs)