Nebojša Krstić: Ispitati navode o paralelnoj službi DS-a (FOTO)

Krstić je istakao da on nikada nije čuo za "takvu pojavu"

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže da je u interesu društva i građana da nadležni ispitaju navode Saše Radulovića koji tvrdi da mu je Saša Janković, u vreme dok je bio Zaštitnik građana, rekao da je "DS 2004. krenula u izgradnju paralelne službe bezbednosti"

Šta Jankoviću nedostaje iz oktobra 2000? Fotelja ili kolege iz Miloševićeve vlasti

Preporučujemo

TEŠKE OPTUŽBE bivšeg šefa BG policije: DS ima tajnu službu još od Đinđića, EVO I DOKAZA!

Krstić je istakao da on nikada nije čuo za "takvu pojavu".

Na okruglom stolu "Uloga nezavisnih regulatornih tela u političkom životu" koji je povodom javnog dijaloga bivšeg ministra privrede Saše Radulovića i bivšeg ombudamana Saše Jankovića organizovalo Udruženje nauka i društvo, Krstić je naveo da je sukob i polemika Radulovića i Jankovića iznedrila temu i da je tvrdnja da je DS imala paralelnu službu za prisluškivanje odzvonila u javnosti i s pravom izazvala pažnju.

On je naveo i da je bio član DS od prvih dana osnivanja te stranke, zatim savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića u dva mandata, da je bio drug Modraga-Mikija Rakića, te da je zato i bio blizu izvoru događaja i informacija, ali da o tome ništa ne zna.

"Nisam nikad čuo za takvu pojavu", dodaje Krstić.

On je naveo da se Radulović posle nekoliko godina "prisetio" kako bi se politički obračunao sa Jankovićem da mu je tadašnji ombudsman rekao da postoji paralelna struktura, politički DB u vlasništvu jedne stranke i da ne treba da daje ostavku na mestu ministra, a kada se to dešavalo, Radulović to nije prijavio policiji.

- Radulović možda laže, možda ne laže da mu je Janković to rekao. Da li je Janković to izmislio, da li zna... Na ta pitanja nemamo odgovore - kaže Krstić.

Ističe da su dva državna službenika baratala informacijom o protivzakonitom delovanju političke organizacije i nijedan nije reagovao da je čuo za krivično delo, a danas optužuju političkog protivnika da je radio nezakonito.

- Da li su tada prekršili zakon ili danas obmanjuju javnost - pita Krstić.

Kaže da je za Jankovića i Radulovića već rekao su "klovnovi željni publiciteta", da zna da ne treba da se bavi takvim kvalifikacijama, ali da mu zbog toga u ovom slučaju nije žao.

Podseća da je Janković svojim izjavama u vreme dok je bio ombudsman tražio svoje mesto u političkom životu, iako zakon o Zaštitniku građana izričito brani da daje političke izjave, te navodi da je otvoreno pismo Jankovića premijeru 2016. bila već kulminacija želje Zaštitnika građana da politički deluje i to pred kraj svog mandata.

- Imate čitavu salatu političkih stavova. Neki ljudi su uključujući i mene reagovali i istakli da Zaštitnik građana ne sme da daje političke izjave - kaže Krstić i dodaje da su nonsens tadašnji navodi Jankovića da njegova izjava nije politička.

On smatra da bi javnost trebalo da bude kontrolor nezavisnih regulatornih tela, ali da toga nema u Srbiji, te govoreći o ličnosti Janković, navodi da on na mesto ombudsmana nije došao zahvaljujući konkursu, kvalitetu i iskustvu, nego iz čiste političke volje tadašnje vlasti.

Ivan Ðurić iz Inicijative mladih za ljudska prava smatra da se politizacijom ruše institucije, te da nedostatak tradicije u Srbiji dovodi do toga da se dešava personalizacija institucija.

- To što nam se lično ne sviđa Maja Gojković, ne znači da ne treba da postoji parlament - kaže Ðurić i navodi da polovina Srbije smatra da ne treba da imamo ombudsmana i to zbog naslovnih strana i načina na koji se pisalo o Saši Jankoviću.

Navodi da je sve oko Jankovićevog rada u vreme dok je bio ombudsmana ispolitizovano, ali da su u postupcima kontrole koje je sprovodio više organi vlasti izlazili iz okvira zakona, nego Zaštitnik građana koga su odbijali da prime i nisu mu davali informacije.

On kaže da Zaštitnik građana nije bio ni Saša Janković, ni danas Zoran Pašalić nego da je reč o instituciji, koju kontroliše parlanent, te navodi da bi u Švedskoj u kojoj je i nastala ta institucija, u slučaju da ombudsman daje političke izjave bila pokrenuta rasprava u parlamentu o njegovom razrešenju.

Za Ðurića u zemlji jakih institucija ne bi moglo da se govori o paralelnom DB-u a da se ti navodi ne ispitaju.

Programski koordinator Nacionalne avangarde Nikola Vojinović ističe da su nezavisna regulatorna tela važna za konsolidaciju demokratije, te da je potrebna depersonalizacija institucija, legitimite koji se izgrađuje i poverenje građana u njihov rad.

- Nažalost, politička trgovina je bila dominantna kad su nezavisne institucije osnivane. To je izazvalo nepovrenje građana. Saša Janković je u politiku direktno ušao sa funkcije Zaštitinika građana. Poverenik Rodoljub Šabić još razmišlja o kandidaturi za gradonačlenika Beograda - kaže Vojinović i navodi da se zbog toga u javnosti postavlja pitanje šta će nam onda ombudsman i Poverenik ako su takvi.

Ističe da je neohodno da nezavisne institucije vode izuzetni lljudi, bez moralne problematike u prošlosti.

(Telegraf.rs / Tanjug)