"Izmišljeno bar sedam-osam priznavanja Kosova": Dačić najavio proveru oko Madagaskara i istakao da borba traje

Dačić se osvrnuo i na status Srpsko-ruskog humanitarnog centra, ocenivši da je to pitanje primer velike politizacije

Na spisku država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ima bar sedam-osam zemalja koje to nikada nisu učinile, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Još jedna zemlja povukla odluku o priznanju Kosova

Preporučujemo

- Priština ima neki svoj spisak od 114 država, ali sam siguran da se na njemu nalazi bar sedam-osam zemalja koje nikada nisu priznale Kosovo. A siguran sam i da, ako Srbija posvećeno priđe ovom problemu, taj broj može da padne ispod 100 - rekao je Dačić za "Večernje novosti".

On je optimista, nakon ministarske konferencije Međunarodne konferencije Frankofonije, koja je proteklog vikenda održana u Parizu, uprkos tvrdnjama iz Prištine da je i Madaraskar priznao nezavisnost Kosova.

- Proverićemo sve ovo oko Madagaskara, ali borba traje. Suočavamo se sa moćnim protivnicima i njihovim zaštitnicima. Zemljama se preti, protestuje se kod svih država koje su povukle priznanje, nude im se različite stvari - rekao je Dačić.

On je dodao da je razgovarao sa šefovima diplomatija niza država koje nisu priznale Kosovo i njihova pozicija je jasna i čvrsta.

- Razgovarao sam i sa ministrima nekih zemalja koje su priznale Kosovo i mislim da može da dođe do preispitivanja tih odluka. Naravno neću pominjati koje su to zemlje, jer ne bih da pomažem Prištini - kaže Dačić.

Upitan koliko je realno da se SAD uključe u dijalog Beograda i Prištine, i da li će Srbija u tom slučaju zvati Rusiju, on je rekao da su SAD uvek bile uključene u dijalog na posredan način.

- Dok sam ga ja vodio, kada sam bio premijer, uvek je predstavnik SAD u to vreme, navodno slučajno, bio u Briselu. Njihova uloga je u nekim momentima bila i pozitivna, kada je trebalo pritisnuti Prištinu da prihvati određena rešenja. Predlog EU, koji je na kraju podržao i Boris Tadić, bio je da se dijalog prebaci na Uniju. Ako bi se sada menjao format dijaloga, to bi podrazumevalo neku novi odluku. Onda bi i druge zemlje tražile da učestvuju, a i Srbija bi imala svoje predloge - rekao je Dačić.

Na pitanje hoće li predsednik Aleksandar Vučić sledećeg meseca u Moskvi o tome razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, on je rekao da će se se razgovarati "o svim temama".

- Srbija ima jasne i principijelne stavove i upravo zbog toga se često nalazimo pod pritiskom. Ali sposobni smo da ih izdržimo. Rukovodimo se isključivo sopstvenim interesima. A naši interesi su da idemo u EU, ali da ne vodimo antirusku politiku. Nikada nećemo napustiti naše prijatelje kao što su Rusija i Kina - istakao je šef srpske diplomatije.

Povodom presude Ratku Mladiću, on je ocenio da verovatno postoje zemlje koje će pokušati da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija kojom bi se Srbi optužili za genocid.

- Moram jasno da upozorim da te zemlje, koje bi tako nešto pokrenule, ne mogu da imaju sa naše strane tretman prijatelja - napomenuo je Dačić.

Upitan da li očekuje takve pokušaje iz Sarajeva, on je podsetio da članovi Predsedništva BiH dolaze u posetu predsedniku Vučiću u prvoj polovini decembra i da se nada da ćemo se više okretati budućnosti, nego da se bavimo prošlošću.

Dačić se osvrnuo i na status Srpsko-ruskog humanitarnog centra, ocenivši da je to pitanje primer velike politizacije.

- Treba da bude rešeno kako se inače rešava međunarodno prisustvo u skladu sa Bečnom konvencijom. Kao što predstavnici američkih snaga, NATO ili Međunarodnog crvenog krsta imaju određeni status, tako bi to trebalo da bude i sa Srpsko ruskim humanitarnim centrom. Nikada nije bilo reči o diplomatskom statusu, već o statusu službenika u ambasadama. Isto što piše i za američke trupe - kaže Dačić.

(Telegraf.rs/Tanjug)