Najvažnije godine u Mladićevom životu: Ovih 7 su ključne (VIDEO)

Upućeni u Mladićevu biografiju kažu da se njegov život može podeliti na dva dela. Ta podela nije zbog Haškog tribunala, već jednog tragičnog događaja

Ratko Mladić je nekadašnji srpski general, načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (1992—1995), jedan od srpskih vođa tokom raspada Jugoslavije. Za vreme ratnih sukoba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, komandovao je nizom ključnih vojnih operacija. Haški tribunal je 1995. godine podigao optužnicu protiv Mladića. Njegovo hapšenje i izručenje bilo je jedan od uslova otpočinjanja pregovora za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Za informacije koje mogu doprinjeti njegovom hapšenju nuđena je nagrada od milion do 10 miliona evra. Mladić je 26. maja 2011. godine uhapšen u Srbiji, a 31. maja iste godine izručen Haškom tribunalu. Suđenje je počelo 16. maja 2012. godine. Danas mu je izrečena prvostepena presuda.

HAŠKA SRAMOTA: Tribunal presudio više od 1.000 godina robije za Srbe

Preporučujemo

MLADOST I OBRAZOVANJE

Ratko Mladić je rođen 12. marta 1942. godine(po nekim izvorima 1943) u selu Božanovići kod Kalinovika, koje se u to vreme nalazilo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koju su stvorile okupacione vlasti na teritoriji Kraljevine Jugoslavije. Ratkov otac, Neđo Mladić (1909—1945), bio je komandant partizanskog odreda i poginuo je u borbi sa ustašama. Majka Stana (1919—2003, devojačko Lalović), sama je podizala kćerku Milicu (1940, udatu Avram) i sinove Ratka i Milivoja (1944—2001).

Posle osnovne škole, Mladić se seli u Beograd, gde završava Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U Jugoslovensku narodnu armiju stupio je posle konkursa na Vojnu akademiju, a u aktivnu vojnu službu 27. septembra 1965, kada je potpisao vojnu zakletvu. Bio je član Saveza komunista Jugoslavije.

VOJNA KARIJERA

Mladić je raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, u garnizon u Skoplju, gde je sa činom potporučnika komandovao vodom 89. pešadijskog puka. Posle dve godine stiče čin poručnika, a kapeta postaje 1970. godine.

Na Komandno-štabnu akademiju je pošao 1976. godine, gde je diplomirao kurs kombinovanog oružja. Godine 1977. sa činom majora odlazi na službu u 3. armijsku oblast, u garnizon u Kumanovu, gde postaje komandant 1. pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade.

Čin potpukovnika dobija 25. decembra 1980. godine, dok pukovnik postaje šest godina kasnije. U garnizon u Prištini je prebačen 25. januara 1991. na dužnost pomoćnika komandanta za pozadinu 53. korpusa.

RASPAD JUGOSLAVIJE

Ubrzo nakon njegovog prekomandovanja u Prištinu, došlo je do ozbiljnog pogoršanja situacije u Hrvatskoj i borbenih dejstava, koja su se vodila između hrvatskih paravojnih snaga i dela JNA, pa je krajem juna premješten u Knin kao komandant 9. korpusa JNA.

Posle Mladićevog dolaska na čelo korpusa, korpusne jedinice su počele sve više učestvovati u odbijanju hrvatskih napada, a zatim su postepeno prešle u neposrednu ofanzivu. Ratku Mladiću je 4. oktobra 1991. godine vandredno dodeljen čin general-majora, dok je 24. aprila 1992. godine vandredno unapređen u čin general-potpukovnika.

Sa hrvatskog se seli na bosansko ratište. Mladić je 9. maja postavljen na dužnost načelnika štaba i zamenika komandanta 2. armijske oblasti JNA sa štabom u Sarajevu, a 10. maja je postao komandant armijske oblasti. U to vreme, u Sarajevu su se već vodili oružani sukobi.

Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini odlučila je da 12. maja osnuje Vojsku Srpske Republike Bosne i Hercegovine. Na dužnost načelnika Glavnog štaba postavljen je general-potpukovnik Ratko Mladić.

Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić smenjen je sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Zvanično, njegova vojna karijera u VRS završava se polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."

Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice nije penzionisan 28. februara 2001. godine.

Penziju je uredno primao do novembra 2005, kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006. godine.

OPTUŽBE ZA GENOCID

Prva optužnica protiv Ratka Mladića (i Radovana Karadžića) potvrđena je 25. jula 1995. i teretila ga je za genocid i druge zločine počinjene nad civilima širom teritorije Bosne i Hercegovine.

Druga optužnica je potvrđena 16. novembra 1995. i odnosila se na događaje u Srebrenici iz jula 1995. godine.

Izmenjena optužnica (IT-95-5/18-I) protiv Ratka Mladića potvrđena je 11. oktobra 2002.

U maju prošle godine, Tužilaštvo Haškog tribunala je opet podnelo predlog izmenjene optužnice protiv Mladića zbog genocida i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-1995.

Kao i u slučaju tadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića, kome Tribunal već sudi, izmenjena optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH; kampanju terora artiljerijskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još sedam opština u BiH i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine.

Tužilac Alan Tiger je 7. decembra 2016. godine zatražio da Mladić bude osuđen na doživotno zatvor, navodeći da bi bilo koja druga presuda bila uvreda za žrtve.

15 GODINA U BEKSTVU

Od kraja 1996. general Ratko Mladić je bio u bekstvu. U jutro 26. maja 2011. godine uhapšen je u selu Lazarevo (oko 80 km severoistočno od Beograda), a vest o hapšenju je potvrdio tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, a zbog lošeg zdravstvenog stanja saslušanje je odloženo. U Haški tribunal je izručen 31. maja, a pred sudom se prvi put pojavio 4. jula 2011. godine.

Tokom petnaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je navodno na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu ...

Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti.

U međuvremenu, mnoge lokacije su identifikovane kao potencijalna skrovišta, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005.

Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. februara 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag.

Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. godine, organizovanom policijskom racijom razbijena je dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio je u zatvoru.

PRIVATNI ŽIVOT

Ratko supruga Bosa, devojačko prezime Jedić, rodom je iz Hercegovine. Upoznali su se na službovanju u SR Makedoniji, gde su se venčali leto 1966. Sin Darko je oženjen, a njegova supruga Biljana je 2. marta 2006. godine rodila dečaka. Dečak je dobio ime Stefan u čast Svetog Stefana, krsne slave Republike Srpske.

Mladić je imao i kćerku Anu, koja je 24. marta 1994. godine tragično stradala: iz do sada nepoznatih razloga Ana se upucala pištoljem.

Prema pojedincima koji dobro poznaju Ratka Mladića, smrt njegove kćerke bila je ozbiljan udarac Jedan od srpkih komandanata je rekao da je Anina smrt Ratkov život podelila na dva dela i od tog udara nije mogao da se oporavi. Mladiću je posle hapšenja nakratko bilo dozvoljeno da poseti kćerkin grob na Topčiderskom groblju, gde je ostalo nekoliko minuta.

(Telegraf.rs)