EU će razmotriti predlog za SUZBIJANJE RUSKOG UTICAJA u Srbiji

Zvaničnici EU su naveli da bi to trebalo da bude tema zasedanja ministara spoljnih poslova EU posvećenog spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici Unije, polovinom novembra

Šefovi diplomatija Evropske unije će razmotriti predloge za suzbijanje "sve napadnijeg nastojanja spoljnih činilaca da šire dezinformacije, propagandu i nevericu u EU" posebno u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, na temelju zahteva osam članica EU, potvrdili su zvaničnici EU za agenciju "Beta".

PREVIŠE GLEDAO "RAT SVETOVA": Dačić o izjavi Hojt Jia

TRAMPOV SPECIJAL PONOVO O SRBIJI: Možete da sedite na dve stolice, ali ovo su posledice

Zvaničnici EU su naveli da bi to trebalo da bude tema zasedanja ministara spoljnih poslova EU posvećenog spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici Unije, polovinom novembra, a kao glavni izvor te propagande se vidi Rusija.

Na pitanje kakvo to sve jače propagandno delovanje Rusije na istoku Evrope, Zapadnom Balkanu i u Srbiji prepoznaje EU, odgovor izvora u Briselu je bio da se to pre svega uočava u medijima, ali i izjavama domaćih i stranih zvaničnika.

Ministarska rasprava će uslediti na temelju zahteva osam članica EU da se znatno snažnijim, savremenim visokotehnološkim i dodatnim novčanim sredstvima ojača već postojeće delovanje radne grupe Stratkom u Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), koja je pre dve godine osnovana s ciljem da "razotkriva i potire neistine o EU, koje, kako EU veruje, širi Rusija".

U pismu čelnici EEAS Federiki Mogerini, u koje je imala uvid agencija Beta, šefovi diplomatija Hrvatske, Češke, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Švedske i Velike Britanije navode da se "u ovim vremenima punim izazova, širenje dezinformacija i propagande sprovodi veštije i snažnije nego ikada dosad".

- Mi vidimo nastojanja spoljnih činilaca da izazovu nepoverenje i nezadovoljstvo prema demokratskom poretku, da uvreže nevericu u Evropsku uniju, zajednicu s obe strane Atlantika i naše partnere, kao i da oslabe naše jedinstvo - kažu ministri osam zemalja Unije.

Oni navode da je u odgovor na taj izazov i sledeći odluke vođa Evropske unije iz marta 2015, s podrškom EEAS počela da radi Istočna radna grupa EU za strateške komunikacije ESTF-Stratkom.

- Otad je Stratkom ostvario značajan napredak u beleženju i iznošenju na videlo dezinformacija, uz istovremeno pomaganje objavljivanju pozitivnih poruka EU i doprinosa unapređivanju njenih politika u istočnom susedstvu - navodi se u pismu.

Ministri osam zemalja su ocenili da su danas "suočeni s nesmanjenom kampanjom dezinformacija treće strane i saglasno odlukama Evropskog saveta", hitno treba da se ojačaju kapaciteti Stratkoma EU, uključujući uspešnu Istočnu radnu grupu EU za strateške komunikacije, kao i radne grupe Stratkoma za Jug i Zapadni Balkan.

Oni su naveli da se tim radnim grupama Stratkoma u tom cilju mora obezbediti "primereno, postojano i nezavisno finansiranje".

Imajući u vidu izazove ovim telima se mora zajamčiti da će "moći da raspolažu snažnijim sredstvima i inovativnim tehnologijama, poput medijskih analiza, procena pretnji i oruđa megapodataka", navodi se u pismu.

Takođe je zatraženo da se radne grupe Stratkom snažnije ugrade u strukturu Evropske službe za spoljno delovanje, kao i da članice EU imaju učestali uvid u njihov rad i delotvornost.

Hrvatski Večernji list javio je da je Rusija na taj zahtev Hrvatske i još sedam članica EU reagovala posredstvom svoje ambasade u Zagrebu da Moskva izražava žaljenje "zbog takvog smera hrvatske strane u vreme aktivizacije bilateralne saradnje i nakon pozitivnih rezultata službene posete hrvatske predsednice Rusiji".

Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova je navelo je da se Hrvatska unutar EU zalaže za politički angažman s državama jugoistočne Evrope, kao i šireg EU susedstva, uključujući bezbednost.

Večernji list je preneo i ocenu neimenovanih diplomata da takvim ponašanjem Hrvatska šalje lošu poruku, jer u trenutku kad se pokušavaju postići bolji odnosi s Moskvom, tajno svrstavanje protiv Rusije navodi na zaključke da Zagreb ima dve spoljne politike - jednu, koju sprovodi predsednica, i drugu, koju sprovodi Vlada, kao i da se pokazuje kao neverodostojan sagovornik.

(Telegraf.rs/Beta)