4 STVARI koje Srbija MORA da uradi da bi ušla u Evropsku uniju

Od ta četiri ključna poglavlja, tri su otvorena i verovatno će poslednja biti i zatvorena, dok je jedno još uvek na čekanju

Iako se čini kao beskrajno dug i prilično birokratski put Srbije ka Evropskoj uniji je definisan u primeni strogih pravila i propisa sažetih u 35 poglavlja. Mada, su sva veoma važna, ne toliko zbog pristupanja naše zemlje Uniji, koliko zbog same reforme našeg društva i država, što gotovo uvek ističu srpski zvaničnici, u tom procesu izdvajaju se četiri poglavlja. Od ta četiri ključna poglavlja, tri su otvorena i verovatno će poslednja biti i zatvorena, dok je jedno još uvek na čekanju.

AKO NIJE VIZA - ŠTA JE ONDA: Zovu nas u EU, a naplaćivaće nam ulaz

Preporučujemo

PANIKA U EVROPSKOJ UNIJI: Traže da se suzbije ruska propaganda na Balkanu

Srbija je do sada otvorila 10 od 35 poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom, dok je dva privremeno zatvorila. Iako su sve te etape na putu ka punopravnom članstvu, pre svega važne zbog nas samih, po značaju su izdvajaju poglavlja 23, 24, 31 i 35.

Poglavlje 23, otvoreno u julu prošle godine se sastoji od četiri dela, a to su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, osnovna prava i prava građana EU. Iz sličnog domena je i naredno poglavlje 24, koji se odnosi pravdu, slobodu i bezbednost.

Specifičnost na našem putu ka EU je poglavlje 35. Ovo pregovaračko poglavlje obuhvata pitanja koja se ne mogu svrstati ni u jedno drugo pregovaračko poglavlje. U slučaju pregovora sa Srbijom, Evropska unija odlučila je da u sastav ovog poglavlja ulazi i celokupan proces normalizacije odnosa sa Prištinom.

Pored ovih pomenutih, tu je i poglavlje 31, koje nije još uvek otvoreno, a koje se odnosi na usklađivanje sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom. U našem slučaju, sve oči su uprte u odnos sa Rusijom.

Da su ova poglavlja od krucijalnog značaja, potvrdio je i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

- Bitno je da se prvo rešavaju osnovna pitanja, a ne da se teška ostavljaju za kraj pregovora, ajde s njima da se odmah bavimo, Poglavlje 35 - normalizacija odnosa sa Prištinom, kao i vladavina prava u Poglavljima 23 i 24 - rekao je Fabrici na 17. Ekonomskom samitu Srbije.

Međutim, kada se sklone sve te birokratske floskule, šta su glavni izazovi Srbije na zatvaranju tih poglavlja.

- Na prvom mestu Brisel očekuje od nas punu normalizaciju odnosa sa Prištinom. To će biti nešto na čemu je najistarjnije insistirati. Drugo je usklađivanje naše spoljne politike sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i odnos prema Ruskoj Federaciji - kaže za Telegraf.rs Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku.

On smatra da su značajni i vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali da su po važnosti na trećem mestu.

S druge strane, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja kaže da je vladavina prava na prvom mestu.

- Da u zemlji stvarno počne da vlada pravo, a ne pojedinci. Zatim je važno povećanje efikasnosti pravosuđa. Mi imamo samo 7 miliona stanovnika, a 1980 sudija. Englezi na 57 miliona stanovnika, imaju 2200 sudija, kod nas je prosečno trajanje ročišta iznad sedam godina, a kod njih je ispod dve - izjavio je Crnobrnja za naš portal.

Što se tiče usklađivanja spoljne politike, predsednik EP u Srbiji smatra da treba da idemo u istom pravcu, jer EU nema jedinstvenu spoljnu politiku, a kao primer navodi da pet zemalja-članica nije priznalo Kosovo.

- Jeste da se treba približavati EU, ali ne moramo u svemu da slažemo - ističe Crnobrnja i dodaje da će Kosovo biti ozbiljan predmet razgovora i dogovora.

- Treba imati u vidu, da Kosovo kao problem nije izmislila Evropa nego Amerika. SAD će i dalje insistirati i ja očekujem da će tu biti jako tvrdi pregovori, koji će verovatno usporiti naš ulazaka u EU - smatra Crnobranja.

U tom smislu treba čitati i Fabricijevu izjavu.

- Ako me pitate da li je urađeno dovoljno u pregovaračkom procesu, reći ću što više uradite, to je bolje, to ste bliže kraju - rekao je šef Delegacije EU u Srbiji. On je poručio da se ne treba koncentrisati na vremenski okvir, već na reforme.

(Telegraf.rs)