Haradinaj udara na jug Srbije: Rešićemo "istočno Kosovo"
Ramuš Haradinaj razgovarao je sa grupom Albanaca sa juga Srbije, među kojima je bio Šefćet Musliju, za kojim je raspisana poternica zbog terorizma
Ramuš Haradinaj se ponovo meša u unutrašnja pitanja Srbije. Ovoga puta, u funkciji premijer tzv. Kosova se sastao sa grupom predstavnika Albanaca sa juga Srbije. Kako je navedeno, obećao im je "rešavanje pitanja državljanstva za stanovnike Preševske doline". Ono što posebno zabrinjava da je u toj grupi bio i Šefćet Musliju, za kojim je raspisana poternica zbog terorizma.
Evropska komisija: Kosovo i Katalonija nisu za poređenje
Preporučujemo
HITNE KONSULTACIJE: Vučić sa Brnabić i predstavnicima bezbednosnih službi
Brnabić: Španija je naš OGROMAN prijatelj i mi poštujemo njen suverenitet
VUČIĆ PITA EU: Kako Katalonija ne može, a Kosovo može i to bez referenduma (FOTO)
Jedan od njih, koji je bio na sastanku, Ramiz Naim, preko svog Fejsbuk naloga, naveo je da je Haradinaj obećao da će regulisati pitanje državljanstva za građane Preševske doline, kako Albanci nazivaju taj deo Srbije.
- Premijer Haradinaj danas je obećao da će pitanje državljanstva za Istočno Kosovo biti rešeno i da ova obaveza nije pitanje meseci, ili dana, već časova. Uz ovog muškarca ovo postaje država gde odluke zamenjuju reči - napisao je Ramizi, prenosi Lajmi.net.
Međutim, nije jasno kako će to biti učinjeno, jer Ramizi nije naveo više detalja, niti je kabinet premijera objavio bilo kakvo saopštenje za javnost.
Sastanku je prisustvovao i bivši komandant OVPMB-a, Šefćet Musliju, koji je tokom sukoba na Kosmetu bio vrlo blizak Ramušu Haradinaju.
U leto 1999. godine formirao je jezgro OVPMB, koje je započelo terorističke akcije protiv srpskih snaga bezbednosti na jugu Srbije. Teroristička organizacija, kojoj je bio glavnokomandujući, brzo je narasla na nekoliko hiljada pripadnika. Postavljali su zamke, minirali puteve, bacali bombe na srpske kuće i na punktove policije.
Upravo je Musliju sa predstavnikom NATO 2001. potpisao sporazum o demilitarizaciji OVPMB 2001. Nakon toga sevratio u Gnjilane, gde živi sa ženom i četvoro dece. Tamo je uhapšen 2003. i osuđen na 12 godina zatvora zbog tri otmice i pokušaja prinude. Kazna mu je smanjena i posle devet godina, 2011. izašao je na slobodu.
U Srbiji je za Muslijuom raspisana poternica zbog terorizma. Međutim, sudilo mu se u odsustvu zbog zločina i ubistava 80 civila od juna do decembra 1999. godine, koje je počinila "gnjilanske grupa" na Kosmetu. Viši sud za ratne zločine, uz još deset optuženih, osudio ga je 2012. za zlostavljanje i silovanje dve žene. Musliju je dobio pet godina zatvora.
U izjavi za Telegraf.rs, Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, kaže da ne može da komentariše aktivnosti čoveka, koji je osuđen za ratne zločine i koji je stavljen na crnu listu zbog svojih terorističkih zlodela.
- A, ne razumem ni međunarodnu zajednicu, koja to toleriše - istakao je Stanković.
(Telegraf.rs)