Evropska unija kreće u bitku za Balkan: Detalji plana za 2018. godinu

Iako suočena sa ozbiljnim unutrašnjim problemima, pre svega izraženim u Bregzitu, kao i spoljašnjim, koji su manifestovani kroz migrantsku krizu, EU je rešila da da nov zamajac integraciji ovog prostora, koji je geopolitički pripada

Balkansko poluostrvo je oduvek bio prostor na kome su se sudarali uticaji velikih sila. U savremeno doba taj okršaj se vodi između Rusije, SAD, Turske, Kine i Evropske unije. Iako suočena sa ozbiljnim unutrašnjim problemima, pre svega izraženim u Bregzitu, kao i spoljašnjim, koji su manifestovani kroz migrantsku krizu, EU je rešila da da nov zamajac integraciji ovog prostora, koji je geopolitički pripada. O tome svedoče poslednje izjave briselskih najviših zvaničnika, kao i plan predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska za narednu godinu.

DOBRA VEST IZ BRISELA: Sredina oktobra ili decembra mogući termini za nova poglavlja

Preporučujemo

Mogerini okupila lidere Zapadnog Balkana u Njujorku

Predsednik Evropskog Saveta Donald Tusk naveo je jačanje uloge EU u regionu Zapadnog Balkana kao jedan od prioriteta politike EU.

Tusk kaže da će EU liderima, a u dogovoru sa premijerom Bojkom Borisovim, predložiti da se naredni samit EU-Zapadni Balkan održi u maju sledeće godine u Bugarskoj. Ova država, inače, 1. januara 2018. preuzima rotirajuće predsedavanje EU.

- Trebalo bi da nastavimo da razvijamo međunarodnu ulogu EU, kako u našem susedstvu tako i na globalnom nivou. Na samitu EU u oktobru predložiću da razgovaramo o našoj reakciji na razvoj odnosa sa Turskom, a za maj sledeće godine, predlažem, uz dogovor sa premijerom Borisovim, da se okupimo u Bugarskoj na zapadnobalkanskom samitu - poručio je Tusk u pismu liderima zemalja članica EU.

Borisov je, nedavno izjavio, najavio da će Cipras i on u oktobru tražiti sastanak sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom i predstaviti mu ideje razvoja regiona Balkana u nadi da će dobiti sredstva iz "Junkerovog plana" odnosno Evropskog fonda za strateške investicije (EFSI).

- Gledamo na naše predsedavanje kao na predsedavanje Balkana. Imamo retku priliku da dokažemo da imamo političke elite, odgovorne ljude koji će staviti tačku na kontradikcije i od bureta baruta region će postati područje prosperiteta - istakao je Borisov.

- Sa Aleksisom Ciprasom možemo da igramo važnu ulogu u balkanskoj politici u okviru EU - dodao je prvi čovek bugarske vlade.

Takođe, još jednom nedvosmislenu podršku Evropske unije perspektivi proširenja Zapadnog Balkana, koju je nedavno iskazao kako Evropski savet, tako i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker u godišnjem govoru o stanju Unije početkom meseca, potvrdili su u saopštenju Johanes Han i Federika Mogerini.

Nakon radnog sastanka sa liderima šest partnera sa Zapadnog Balkana na marginama 72. Generalne skupštine UN u Njujorku, Han i Mogerini su istakli podršku evropskih integracija čitavog regiona.

- U skladu sa pomenutom posvećenošću, Evropska unija intenzivira podršku svim partnerima da ostvare realistične ciljeve kako bi njihov napredak do kraja našeg mandata postao nepovratan - rečeno je u saopštenju.

Sastanku su prisustvovali predsednik Crne Gore Filip Vujanović, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Kosova Hašim Tači, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Dragan Čović, premijer Albanije Edi Rama i premijer Makedonije Zoran Zaev.

- Lideri Zapadnog Balkana potvrdili posvećenost intenzivnijem radu na reformama, naročito u oblasti pravosuđa, vladavine prava i osnovnih prava kao i u oblasti regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, kako bi produžili i iskoristili ovaj pozitivni zamah - navedeno je u saopštenju.

Inače, pored jačanja uloge na Balkan, u fokusu EU za 2018. godinu biće i konsolidacija spoljne migracione politike, jačanje odbrambenih mogućnosti Evrope, budućnost ekonomske i monetarne unije, jačanje internacionalne uloge EU, odnosi sa Turskom, ali i izlazak Velike Britanije iz EU. Sve navedeno je označeno u Tuskovom pismu liderima Unije kao „neposredni prioriteti“.

(Telegraf.rs)