NIJE NJUZ NET: Hag moli Šešelja da dođe na raspravu ili da im se obrati makar video-vezom

U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da "nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom" i da se "u Hag neće vraćati dobrovoljno"

Haški sud pozvao je danas lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da se izjasni da li će prisustvovati raspravi o žalbi Tužilaštva na oslobadjajuću presudu koja mu (Šešelju) je izrečena u martu prošle godine. Sud je Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi, koja će biti zakazana u dogledno vreme, učestvuje iz Beograda, posredstvom video-veze, ako ne bude mogao da putuje u Hag.

Vlada Srbije će dati garancije za Ratka Mladića

Preporučujemo

PACOLI PRIZNAJE: Ima Albanaca koji su činili zločine, TREBA IH KAZNITI

Predsednik suda Teodor Meron upozorio je Šešelja da će mu sud nametnuti zastupnika, u slučaju da ostane pri ranijem stavu da se u Hag neće vraćati "dobrovoljno" i da neće učestvovati u raspravi.

Taj advokat će, po sudiji Meronu, "zastupati Šešeljeve interese" tokom rasprave. Ako bude postavljen, on će imati ulogu da "obezbedi poštovanje Šešeljevih proceduralnih prava tokom rasprave", ali ne i da "u Šešeljevo ime odgovara na suštinu žalbe Tužilaštva".

Ako ne bude prisustvovao raspravi, sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od 10 dana pošto primi zapisnik sa zasedanja na srpskom jeziku.

Predsednik suda Meron pozvao je Šešelja da se u roku od 10 dana izjasni da li će učestvovati u raspravi o žalbi Tužilaštva ili ne.

U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije apelaciono veće suda izvestio da "nema nameru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom" i da se "u Hag neće vraćati dobrovoljno".

U istom dokumentu, Šešelj je naveo da "ne namerava da dolazi u Hag ni na izricanje pravosnažne presude", koje će uslediti u dogledno vreme posle rasprave o žalbi Tužilaštva.

Većinom glasova Haški tribunal je 31. marta prošle godine oslobodio Šešelja krivice za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

(Telegraf.rs/Beta)