NATO STEŽE OBRUČ OKO SRBIJE: Ugasiti "liniju vatre" i zaustaviti Putina

Sve učestalije posete visokih funkcionera i političara govore da bi članstvo naše zemlje, koja se otvoreno deklarisala kao vojno neutralna i ima tradicionalno prijateljske odnose sa Rusijom, predstavljalo veliku pobedu za Vašington i Brisel i samim tim sprečilo uticaj Moske u ovom delu Evrope

U svetlu sve zategnutijih odnosa Sjedinjenih Američkih Država i NATO sa jedne strane i Rusije sa druge, postaje sve evidentnije da bi Alijansa rado videla Srbiju u svom članstvu. Iako zvaničnici, kako NATO, tako i vodeće zemlje pakta SAD, kažu da nema pritiska na Beograd da se prikloni zapadnom jatu, sve učestalije posete visokih funkcionera i političara govore da bi članstvo naše zemlje, koja se otvoreno deklarisala kao vojno neutralna i ima tradicionalno prijateljske odnose sa Rusijom, predstavljalo veliku pobedu za Vašington i Brisel i samim tim sprečilo uticaj Moske u ovom delu Evrope.

Novosti: SAD i NATO spremaju antirusku medijsku ofanzivu u Srbiji

Preporučujemo

Kada mi se Tilerson javi na telefon kao Lavrov, spreman sam da povučem sve što sam rekao: Dačić o odnosu velikih sila (FOTO)

Kako jača ruski uticaj na Balkanu i njihovi odnosi sa SAD postaju sve više zategnuti, NATO interesovanje za Srbiju je poraslo. Tome u prilog govore sve učestalije posete visokih vojnih zvaničnika Alijanse Beogradu, ali i uticajnih američkih senatora i kogresmena.

Kako se u sredu našalio šef srpske diplomatije, predstavnici NATO sada u Srbiju dolaze redovnim avionskim linijama, za razliku od ranije. Tako je bilo gotovo celo leto.

Podsećamo, u samo tri nedelje u srpskoj prestonici sa našim državnim vrhom razgovarala su dvojica NATO generala, direktor Fronteksa i delegacija sastavljena od čak 21 američkog generala.

Poznavaocima američke politike jasno je da nema mnogo promena u spoljonoj politici Vašingtona, odnosno da je politika Bele kuće jedan brod koji plovi u istom smeru. U tom smislu, treba podsetiti na reči tadašnjeg državnog sekretara SAD Džona Kerija iz februara 2015. godine, kada je izjavio da se nekoliko evropskih zemalja se nalazi „na liniji vatre“ u konfliktu između Moskve i Vašingtona.

- Radi se o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i drugim mestima: Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju – oni su na liniji vatre - kazao je Keri, odgovarajući na pitanje novinara o sve većem uticaju Rusije u Evropi.

Kako je Srbija najveća i najuticajnija zemlja Balkana, a istovremeno se otvoreno deklarisala kao vojno neutralna i ima tradicionalno prijateljske odnose sa Rusijom, jasno šta bi značilo za Vašington i Brisel kada bi nas privoleleli svoj jatu.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot rekao je u sredu da vojna neutralnost ne znači da se može ćutati pred kršenjem međunarodnog prava i zajedničkih vrednosti, kao i da Srbija ne mora da se odupre pritisku da uđe u NATO, jer taj pritisak ne postoji.

- Srbija ne mora da se odupire pritisku da uđe u NATO, jer taj pritisak ne postoji. Proširenje NATO se odvija na osnovu politike „Otvorenih vrata“, što znači da može da se priključi ko želi - poručio je Skot dodajući da će Srbija uvek odlučivati sama kako će sarađivati sa NATO.

A, Srbija je ostvarila najviši stepen saradnje sa NATO koji može da ostvari jedna zemlja koja nije članica. Predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović podsetila je da je broj vojnih vežbi koje ima sa NATO i SAD daleko veći od onih sa Rusijom.

Do sada, članstvo u NATO nije bio uslov za ulazak u EU. Primer za to su Austrija i Finska. Ipak, tokom prijema zemalja iz Centralne i Istočne Evrope člansvo u NATO je predstavljao automatski prvi korak koji je bio indikator da je dotična zemlja voljna da prihvati bazične vrednosti.

Upravo te vrednosti, kao i izjava Skota da se ne može ćutati pred kršenjem međunarodnog prava, ali i nedavne reči senatora Rona Džonsona izgovorene u Vili "Mir" govore da je NATO nije samo vojna, već vojno-politička priča.

- Da bi kapital ovamo došao, potrebno vam je što manje korupcije i vladavina prava, kao i indikacije da se država zaista kreće ka tržišnom kapitalizmu i stabilnosti, a, nažalost, predsednik Rusije Vladimir Putin demonstrira suprotno - rekao je Džonson, prilikom susreta sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Na taj razgovor podseća i Zorana Milivojević, karijerni diplomata. On za Telegraf.rs kaže da je jasno da NATO želi Srbiju u svom članstvu.

- Zaokruženje NATO na ovom prostoru apsolutno u prvom redu podrazumeva Srbiju. Prema tome, to ne mora u ovom trenutku da znači punopravno članstvo, ali može u svakom slučaju da znači otkol od Rusije i pretpostavke da će naša zemlja na srednji i duži rok biti članica evtoatlantskih integacija - ukazao je Milivojević.

Ističe - krajnje precizno - i Evropske unije i NATO.

- Kada je reč o Vašingtonu i NATO to je jedan od prvorazrednih interesa. Oni žele Srbiju i to je nesporno. Ne NATO samo kao vojna priča, već kao vojno-politička priča. Srpsko društvo i država integrisani u zapadnu demokratiju. Podsetiću vas da NATO u svim svojim planovima i programima ima jaku političku dimenziju, da članstvo u NATO ne podrazumeva samo vojnu komponentu, već i politički sistem koji se uklapa u zapadni sistem - rekao nam je ovaj diplomata.

S druge strane treba imati u vidu česte izjave najviših srpskih zvaničnika, u prvom redu predsednika Vučića i ministra spoljnih poslova Dačića da je naša zemlja namerava da ostane vojno neutralna, na šta ih obavezuje i skupštinska rezolucija, ali i raspoloženje naroda, kao i da neće uvoditi sankcije Rusije, kako zbog tradicionalnog prijateljstva, ali i interesa oko Kosova i Metohije.

(Telegraf.rs)