Hrvatska ostala bez saveznika u EU za blokiranje Srbije

Ona želi da iskoristi bolju poziciju koju trenutno ima kako bi postigla neke vlastite političke ciljeve i interese, kaže profesor Dejan Jović

Otkako je postala članica Evropske unije, najveći deo njene spoljne politike obeležen je pokušajem instrumentalizacije EU da bi se postigli specifični ciljevi Hrvatske u odnosu prema, pre svega, Srbiji, a takođe i Bosni i Hercegovini, izjavio je danas profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.

SRBIJA NIJE BAUK, VEĆ PRIJATELJ, da podignemo razmenu na 2 miliona evra: Vučić posle sastanka sa Zvizdićem (FOTO)

Preporučujemo

ZAPAD NAM PRETI: Daju nam 18 meseci da priznamo Kosovo, u suprotnom nam sledi odmazda

- Videli ste da je ona (Hrvatska) nekoliko puta pokušala da uspori put Srbije, odnosno blokirala je početak razgovora o pojedinim poglavljima, doduše neuspešno, jer Hrvatska u stvari nema dovoljno moći da to napravi sama, a trenutno nema nijednog saveznika za takvo ''soliranje''. Ove izjave u odnosu na Bosnu i Hercegovinu pokazuju da ona to pokušava i u tom slučaju - rekao je  Jović u izjavi za Radio Slobodna Evropa.

S druge strane, kaže, Hrvatska pokušava da iskoristi činjenicu da je ona zemlja članica Evropske unije i NATO-a, a da Bosna i Hercegovina to nije pa prema tome želi da postigne neke prednosti u situaciji kad ima nešto veću političku moć, ili barem smatra da je ima.

- Ona želi da iskoristi bolju poziciju koju trenutno ima kako bi postigla neke vlastite političke ciljeve i interese. Hrvatska sada pokušava članstvo u EU i NATO-u koristiti da bi ''preko Brisela uticala na Balkan, dok je ranije htela preko navodnog poboljšanja odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana što pre doći ''do Brisela'' - rekao je Jović.

Upitan zašto Grabar Kitarović upozorava na "pretnje" iz BiH, Jović ukazuje da se u hrvatskoj politici, inače, primećuje sekuritizacije, odnosno povećane važnosti pitanja kao što su "domovinska sigurnost" i sigurnost uopšteno.

- Planira se razvoj vojne industrije, a odbrambena i sigurnosna komponenta je izraženija otkako je Kolinda Grabar-Kitarović postala predsednica Republike. To se mora opravdati i pred domaćom i pred inostranom javnošću. Ako u neposrednoj blizini svoje zemlje imate neke ozbiljne pretnje i sigurnosne pretnje, ili ako ste uverili javnost da je to slučaj, onda možete lakše opravdati takvu politiku - naveo je Jović.

Govoreći o nacionalizmu u regionu i odnosima Hrvatske i BiH te učestalim izjavama predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, koja opisuje BiH kao uporište islamističkih radikala i ekstremista, Jović kaže da je terorizam ozbiljna globalna pretnja i da treba bit oprezan.

- Ali, informacije o tome kolika je stvarna opasnost nisu javno dostupne, tako da nam ostaje samo da verujemo ili ne verujemo političarima. Međutim, sigurno je da je glavni sigurnosni izazov na Zapadnom Balkanu - nacionalizam pa bi stoga bilo mudro da se koncentrišemo na opasnosti koje proizlaze od nacionalizma, a to se ne čini, nego upravo suprotno - nacionalizam se ili ignoriše ili čak i podstiče -  naveo je Jović.

Dakle, ističe on, naš fokus u sigurnosnom smislu trebalo bi da bude stalna kritika nacionalizma, posebno agresivnog i nasilnog.

(Telegraf.rs/Radio Slobodna Evropa)