STRAHOVITO UPOZORENJE IZ BRISELA: Ako Balkan ne uđe u EU, konflikti su NEIZBEŽNI, a granice postaju PITANJE PREŽIVLJAVANJA

Granice među državama Evropske unije mogu postati pitanje preživljavanja za zemlje zapadnog Balkana ako ne postanu članice

Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans govorio je pred poslanicima u slovenačkom parlamentu, o budućem razvoju Evropske unije i perspektivi širenja Unije za države zapadnog Balkana, naglasivši između ostalog da u EU granice među državama ostaju, ali da nisu od životnog značenja.

ZAPAD NAM PRETI: Daju nam 18 meseci da priznamo Kosovo, u suprotnom nam sledi odmazda

Preporučujemo

Srbija preuzela predsedavanje Forumom za bezbednost OEBS

Govoreći članovima parlamentarnog odbora za evropska pitanja i odgovarajući na njihova pitanja, Timermans je kazao da novog širenja Evropske unije pre 2018. godine neće biti, ali da je jedino rešenje za države zapadnog Balkana, gde su granice u istoriji često bile problem, to da one postanu članice i uključe se u Evropsku uniju.

Pri tome je pohvalio napore u tom smeru koje poduzimaju vlade u Srbiji, Makedoniji i Albaniji.

- Ako te zemlje ne bi postale deo Evropske unije, granice bi za njih postale "pitanje preživljavanja", odnosno opstanka i zato bi među njima nastali konflikti - kazao je Timermans, kako prenosi Hina.

Pritom je istaknuo važnost evropske perspektive za zemlje u regiji koje napreduju prema EU i ispunjavaju potrebne kriterijume za članstvo.

- Granice među državama članicama u Evropskoj uniji ostaju i dalje, ali one više za njih nisu "od životne važnosti" - rekao je, ističući evropsku perspektivu zemalja u regionu radi stabilnosti i sigurnosti država u okruženju, ali i same Evropske unije.

Govoreći o merama kontrole unutrašnjih granica u Šengenskom prostoru, on je najavio da se privremeno odobravanje graničnih kontrola naredih meseci više neće automatski produžavati u slučaju da ne bude terorističkih pretnji i migrantske krize.

Istakao je da u Evropskoj uniji tek započinje rasprava o budućnosti integracija, o čemu je u prvoj polovini godine predsednik Komisije Žan-Klod Junker izneo više scenarija, a zauzeo se i za bolje kriterijume usmeravanja evropskih strukturnih i kohezijskih sredstava te jaču koordinaciju članica EU kad je reč o odbrani.

- Boljim planiranjem i koordinacijom obrambenih politika moglo bi se mnogo učiniti na planu zajedničke odbrambene politike, a da pri tome budžetska sredstva koja se izdvajaju za odbranu u evropskim državama ne bi trebalo znatnije povećati - kazao je Timermans slovenačkim poslanicima.

(Telegraf.rs)