OVO NIJE TEORIJA ZAVERE: Amerika, Britanija i Francuska UJEDINJENE protiv Srbije
Velike sile po prvi put su iznele zahtev da se ukine misija UNMIK-a na Kosovu i Metohiji
Više nego burna sednica Saveta bezbednosti UN posvećena Kosovo je iza nas. Osim čitave tirade napada od strane predstavnice prištinskih vlasti u SAD Vljore Čitaku, ambasadori SAD, Velike Britanije i Francuske još jednom su se založila za ukidanje misije UNMIK na Kosovu. Tome se snažno suprostavio šef srpske diplomatije Ivica Dačić, kome su snažnu podršku pružili stalni predstavnici Rusije i Kine u svetskoj organzaciji.
Dačić u Savetu bezbednosti UN: U Prištini danas živi 100 PUTA MANJE Srba nego pre 30 godina
Čitaku je kao i na ranijim sednicama zatražila okončanje misije UN na Kosovu, navodeći da se novac potrošen na UNMIK može "bolje potrošiti", kao i da ne postoji potreba za redovnim tromesečnim zasedanjem SB UN o Kosovu.
Na njen zahtev naslonili su se predstavnici zapadnih zemalja, stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koji su insistirali da se postepeno smanji, a potom i ukine Misija UN na Kosovu i da se "prorede" sednice posvećene radu i izveštajima UNMIK-a i situaciji na Kosovu.
Predlog je obrazlagan argumentima da su stvari sa Kosovom sada jasne, te da se njegova budućnost rešava u okviru dijaloga, kojem posreduje EU.
Predstavnica SAD Mišel Sajson rekla je da je Misija UN na Kosovu "izgubila razlog postojanja", a britanski ambasador Majkl Rajkroft je bio potpuno jasan:
- Vreme je da se Misija smanji, situacija na Kosovu da ne bude više tema. ''Linije na mapi'' su povučene, fiksirane su i neće se menjati - rekao je Rajkroft.
Predstavnica Francuske je ocenila da budućnošću Kosova ne treba više da se bavi SB UN, jer je to tema dijaloga u kojem posreduje EU.
I predstavnik Japana založio se za smanjenje prisustva UNMIK-a na Kosovu i za ređe održavanje sednica u SB UN.
Sa druge strane, ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja usporitivio se takvim stavovima i istakao da "UNMIK ostaje značajan instrument za međunarodno praćenje tamošnje situacije".
Predstavnik Kine je, takođe, ocenio da Savet bezbednosti UN treba da ostane posvećen situaciji na Kosovu i zadrži posredničku ulogu, i upozorio da "ne treba ponavljati greške iz istorije".
Za Srbiju je veoma važno da se tema Kosova i Metohije zadrži u fokusu Ujedinjenih nacija, odnosno Saveta bezbednosti, rekao je posle sednice SB UN, šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
- Videli ste da je na ovoj sednici Saveta bezbednosti nekoliko velikih sila, a ne samo Priština, tražilo da se ova tema skine sa dnevnog reda da se prorede sastanci tj. da ne budu na svaka tri meseca nego na šest meseci, ali ono što je još zanimljivije jeste da su neke velike sile po prvi put iznele zahtev da se ukine misija UNMIK-a na Kosovu i Metohiji - istakao je Dačić.
Međutim, kao što smo i mi sami rekli, u skladu s Rezolucijom 1244, ova tema mora da se nalazi na dnevnom redu, naveo je on.
Status UNMIK-a je regulisan Rezolucijom 1244 i veliki presedan bi bio da se ta misija povuče, kaže za Telegraf.rs, izvršni direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković.
- Ukoliko bi takva odluka bila doneta na Savetu bezbednosti UN to bi bio početak izmene Rezolucije 1244 i to je jako opasno za nas - upozorio je Proroković.
Ako toga nema, kaže on, moraju da se definišu neka nova pravila po kojima bi UN tretirale status Kosova.
- Time se otvara prostor za prijem Kosova u UN, jer sada je brana tome Rezolucija 1244 i zato mi moramo da radimo na tome sa Rusijom i Kinom da se to ne desi - zaključio je Proroković.
Zahteve za prestanak rada UNMIK-a, koje uz Zapad iznosi i Priština, uz obrazloženje da bi taj novac mogao bolje da se potroši, direktor Kancelarije za KiM Marko Ðurić objašnjava činjenicom da je jednostano proglašenje KiM nezakonito i da je zato njima potrebno da se uklone neprijatni svedoci.
- UNMIK je neprijatan svedok za sve koji krše međunarodno pravo, svedok ilegalne secesije naše južne pokrajine, pogroma i zločina i svega što se dešava protivno međunarodnom pravu - rekao je Ðurić.
Na Kosovu i Metohiji su u ovom trenutku prisutne i aktivne tri međunarodne misije - Ujedinjenih nacija ( UNMIK), NATO saveza (Kfor) i Evropske unije ( EULEX), sa različitim mandatom, sastavom i - uspehom.
Odmah nakon okončanja sukoba u toj pokrajini, 1999. godine, uspostavljeni su UNMIK i Kfor, a 2008. i EULEX, i sve, bar formalno, deluju u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, koja je bila kompromis SAD, odnosno Zapada, i Rusije.
(Telegraf.rs)