KOSOVO KAO SVETA GORA: Kakva autonomija postoji na Atosu i da li je to moguće rešenje za srpske svetinje

Na Kosovu i Metohiji postoji ukupno 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda u Pokrajini

Na poziv predsednika Aleksandra Vučića na unutrašnji dijalog o Kosovu, usledili su i prvi predlozi za rešenje ovog višedecenijskog problema naše države. Svaki od iznetih predloga sadrži i deo koji se odnosi na položaj i imovinu Srpske pravoslavne crkve u južnoj srpskoj pokrajini. Kao primer se navodi i "grčki" model, odnosno onako kako je pravno uređen položaj Svete gore. Da li je to moguće primeniti i na KiM?

Zašto je važna sutrašnja sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu?

Preporučujemo

Kosovo još nije apliciralo za članstvo u Unesko

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić predložio je razgraničenje između Srba i Albanca na KiM, a taj predlog podrazumeva da se srpska pravoslavna baština na Kosovu i Metohiji sačuva stvaranjem samostalnih manastirskih zajednica po atoskom modelu u Grčkoj.

Šta zapravo predstavlja atoski model?

Sadašnja svetogorska autonomija počiva na Ustavu Grčke i Ustavnoj povelji Svete Gore.

Prema Ustavu, svi svetogorski monasi i iskušenici automatski stiču grčko državljanstvo, a zabranjuje se nastanjivanje na Svetoj Gori „inovercima i shismaticima“. Svetogorskim vlastima se daje ograničena sudska nadležnost, zabranjuje se eksproprijacija zemljišta, a Svetoj Gori se garantuju carinske i poreske olakšice.

Ustavnu povelju su sačinili sami svetogorci, na osnovu „carskih hrisovulja, patrijaršijskih sigilija, sultanskih fermana ... i drevnih monaških zakona i poredaka“. Povelju je usvojio Vanredni dvostruki sabor maja 1924, a grčka država ju je potvrdila septembra 1926. godine.

Od brojnih posebnih povlastica koje Sveta Gora uživa prema grčkim zakonima, navodimo samo ove:

1) svetogorci – monasi i iskušenici podjednako – oslobođeni su vojne obaveze;

2) ostavinu lica umrlih na Svetoj Gori bez zakonskih naslednika nasleđuju manastiri ili Sveta opština, a ne grčka država;

3) šume Atonskog poluostrva izuzete su iz primene grčkog zakona o šumama, a ulov ribe za lokalne potrebe slobodan je od ograničenja i poreza;

4) uvoz roba i usluga za potrebe Svete Gore podleže značajnim carinskim oslobođenjima, a na robno-novčane transakcije se ne plaća porez na dodatu vrednost;

5) plate i nadnice oslobođene su poreza.

Pored ovih povlastica, postoje i zabrane koje su od posredne ili neposredne ekonomske koristi monaškoj zajednici. Najopštija takva zabrana je ona koja se tiče osnivanja preduzeća i radnji - u manastirima bezuslovno, a u Kareji se radnje mogu osnivati i voditi samo uz posebnu dozvolu Svete opštine.

Tu spada i zabrana prodaje ikona i umetničkih rukotvorina izrađenih izvan Svete Gore, pri čemu je laicima zabranjeno i da ih izrađuju na Svetoj Gori.

Za neke druge zabrane, pored ekonomskih postoje i ideološki razlozi, kao što je slučaj sa monopolom na osnivanje štamparija, koji pripada Svetoj opštini. Najzad, veliki broj zabrana počiva isključivo na verskim i ideološkim osnovama. Takva je, na primer, zabrana „prozelitskih i propagandnih akcija“ i osnivanja udruženja.

Od posebnog interesa (za članove ovoga Društva) su, međutim, ograničenja koja se tiču ulaska na Svetu Goru. Opšte pravilo je da je za svaku posetu potrebna dozvola (diamonitirion) Epistasije (svetogorske „vlade“).

Inače, na Kosovu i Metohiji postoji ukupno 1.300 crkava, manastira i drugih objekata, lokaliteta i prostornih celina koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda u Pokrajini.

Član 81 ustava Kosova izričito kaže da su od vitalnog značaja zakoni koji se odnose na zaštitu kulturne baštine, obrazovanje i jezik i da je za usvajanje akata iz tih oblasti, pored većine glasova albanskih poslanika, potrebna i većina glasova poslanika iz redova manjinskih grupa. To znači da po pitanjima kulturne baštine, obrazovanja i jezika, kosovske vlasti i albanski poslanici ne mogu da donose zakone bez učešća i glasova kosovskih Srba.

Takođe, član 143 kosovskog Ustava, takođe, obavezuje kosovske vlasti da rade u skladu sa svim odredbama „Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova iz marta 2007. godine“ (Ahtisarijev plan), kojem se, istim članom, daje preimućstvo nad svim drugim kosovskim pravnim aktima Kosova.

Aneks pet Ahtisarijevog plana predviđa da „vlasti Kosova moraju da se konsultuju sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) u vezi s bilo kakvim aktivnostima koje bi promovisale srpsko pravoslavno nasleđe u turističke, naučne, obrazovne ili druge javne svrhe“.

Međutim, teorija i propisi na papiru su jedno, a praksa je sasvim drugo. Nedavno smo imali protest Albanaca iz Dečana pred Svetom Lavrom, upravo zbog poseda koji su vraćeni Visokim Dečanima. Takođe, sestrinstvo Pećke patrijaršije suočava se sa isključivanjem snabdevanja vodom. O napadima koje su sveštenstvo i monaštvo SPC tokom martovskog pogroma 2004. doživeli izlišno je i pričati.

(Telegraf.rs)