Srpski preporod, Puls Srbije, Srbiza: Da li ste čuli za ove partije? Od kraja jula imamo 118 stranaka
Iako upisana pod rednim brojem 118. stranka Jaka Srbija - Silne, zapravo je 113. partija jer je u međuvremenu pet političkih subjekata izbrisano iz registra političkih stranaka, ali su zadržali redne brojeve
Iako se mislilo da će Zakon o političkim strankama donet 2009. godine znanto otežati formiranje novih stranaka, od tada je Srbija dobila 47 novih političkih subjekata. Ispostavilo da prikupljanje 10 hiljada potpisa nije nepremostiva prepreka za registrovanje novih partija. Međutim, ono što postaje kuriozitet da je sve veći broj stranaka nacionalnih manjina, za čiju registraciju je potrebno 10 puta manje potpisa podrške građana.
Preporučujemo
Plaćaćemo dugove Kosova do 2041. godine: Do sada smo vratili 650 miliona evra, evo koliko smo još dužni
Ðurić: Srpska lista projekat od nacionalnog interesa
Skupština Kosova bez kvoruma: Nastavak sednice neizvestan
Od 19. jula ove godine Srbija je "bogatija" za još jednu političku stranku. U registar Ministrarstva državne uprave i lokalne samouprave pod rednim brojem 118. stranka Jaka Srbija - Silne, zapravo je 113. partija jer je u međuvremenu pet političkih subjekata izbrisano iz registra političkih stranaka, ali su zadržali redne brojeve.
Međutim, Srbija nije rekorder po broju partija. U tom smislu rekorderi na Balkanu su Bugari i Hrvati, koji imaju 170, odnosno 167 partija. Ne zaostaju mnogo ni građani BiH, koji mogu da biraju između 130 upisanih stranaka.
- Načelno taj broj stranaka, ako uporedimo sa zemljama regiona i dalje posmatrano po glavi stanovnika nije veliki. Ali se pokazalo da čak i ta velika kvota od 10 hiljada potpisa nije zaustavila ekspaniziju političkih stranaka - kaže za Telegraf.rs, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a.
Prema Klačarovim rečima, ako gledamo striktno Zakon on je relativno dobar i koherentan, ali da treba razmišljati da li je potreban broj potpisa prenaglašena cifra i kakav je status stranaka nacionalnih manjina.
- Ako govorimo o tih 113 stranaka dve trećine čine stranke nacionalnih manjina. To nam sugeriše da se radi o korišćenju privilegija koje imaju stranke nacionalnih manjina, kako bi ljudi koji se objektivno ne bave nacionalnim manjinama pokušali da profitiraju ulaskom u lokalni parlament i republičku skupštinu - ukazao je izvršni direktor CeSID-a.
On kaže da se stranke naprave da štite interese određenih manjina, najčešće onih manjina koje nemaju toliko jake političke organizacije poput Slovaka, Roma, Rusa ili Vlaha i onda koristeći te privilegije onda na taj načun izigravaju Zakon, odnosno pravila igre.
- To bi moglo da se spreči, kada bi se jasnije preciziralo šta zapravo jeste stranka, koja bi trebalo da zastupa interese i prava nacionalne manjine. Trenutno to jeste uređeno na jedan pristojan način, jer se pošlo od činjenice da niko neće to zloupotrebljavati, ali bi možda u sklopu novog zakona to moglo da se uredi na jedan čvršći način, kako se ne bi dozvolilo da neko napravi fiktivnu stranku koja bi se bavila na primer ruskim pitanjima, a u stvari se ona time ne bavi ili im je to cilj koji u potpuno drugom planu - rekao je Klačar za naš portal.
Kako je za "Politiku" izjavio resorni ministar Branko Ružić razmatra se menjanje Zakona o političkim strankama, kako bi se on još više uskladio sa Zakonom o opštem upravnom postupku, koji je doneo revolucionarnu promenu u postupanju uprave kako između sebe, tako i sa građanima.
(Telegraf.rs)