NOVO NAČERTANIJE: Zašto je za Srbe važna Deklaracija o opstanku nacije i šta je njen cilj

Ako Srbi znaju ko su - niko neće moći da im otme Dečane i Gračanicu

Iza nas su datumi, koji podsećaju na još jedno veliko stradanje Srba u 20. veku. Samo u danima koje smo obeležili sa svećama u rukama, tokom akcije hrvatske vojske i policije "Oluja", ubijeno je preko 2.000, a proterano preko 220.000 hiljada naših sunarodnika sa vekovnih ognjišta. Podaci o tome koliko Srba u regionu govori srpskim jezikom iz popisa u popis sve su porazniji. Zato je i potreban sveobuhvatan dokument, koji će preduprediti da se izbegnu nova stradanja Srba, ojača njihov nacionalni identitet i identite Srbije i Republike Srpske.

Dodik: U ovom veku bićemo jedno, a pretilo je da će da nas pobiju sve do zadnjeg (VIDEO)

Preporučujemo

Vučić tužan i ponosan 22 godine nakon pogroma Srba tokom Oluje: Srbija je za junačke Krajišnike više od života, zato nećemo zaboraviti!

Načertanije je nekadašnji tajni „program spoljašnje i nacionalne politike Srbije“, koji je krajem 1844. godine napisao ministar unutrašnjih dela Ilija Garašanin za kneza Aleksandra Karađorđevića. U savremenim tumačenjima se često tvrdi da je Načertanije idejna osnova velikosrpske politike u južnoslovenskim zemljama, odnosno „program stvaranja Velike Srbije“.

U godinama, kada je u Evropi vladao trend nacionalnog osvešćivanja i ujedinjenja tokom 19. veka (Italija, Nemačka, Grčka), pomenuti dokument poslužio je kao ideja vodilja za Srbe i njihovo ujedinjenje na prostorima na kojima su vekovima živeli podeljeni i porobljeni od strane istočnih i zapadnih monarhija.

Međutim, posle godina oslobođenja i ujedinjenja, u kojima su položeni mnogi srpski životi, usledili su i brojna i bolna stradanja na kraju 20. veka.

Od 1.200.000 Srba koji su pre Drugog svetskog rata živeli na teritoriji današnje Hrvatske, sada ih ima samo 186 hiljada.

Upravo iz tog razloga, razumljiv je i motiv najvišeg rukovodstva Srbije i Republike Srpske da očuva srpski korpus i ojača njegov identitet, kao i osećaj pripadnosti kako narodu, tako i državi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prilikom susreta sa stranim državnicima, ali i prilikom obraćanja domaćoj javnosti, jasno i glasno kaže da podržava suverenitet i Bosne i Hercegovine i Hrvatske i Makedonije i Crne Gore, odnosno svih zemalja koje su nastale raspadom SFRJ, a u kojima žive Srbi.

Otuda se ne može povući bilo koja paralela sa "Načertanijem" Garašanina u smislu teritorijalnih pretenzija, već samo u smislu ideje da se zaštiti i očuva srpski narod.

Kada se uzmu u obzir kako unutrašnje, tako i međunarodne okolnosti, jasno je da Srbija sa sadašnjom generacijom političara može da iznese taj značajan zadatak. O tome govore i reči brojnih svetskih državnika, koji našu zemlju na čelu sa Aleksandrom Vučićem označavaju kao faktor stabilnosti u ovom delu Evrope.

Na sastanku predsednika Vučića sa predstavnicima Srba iz regiona koji je održan 4. avgusta ove godine odlučeno je da na jesen bude doneta zajedničke Deklaracije Srbije i RS o delovanju za opstanak srpske nacije i srpskog naroda.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, tim povodom je kazao da će u toj deklaraciji biti navedene sve aktivnosti koje treba sprovesti da bi se održala srpska nacija, povećao njen državni kapacitet i zaštitile sve srpske zajednice u regionu i čitavom svetu.

- Cilj je da na početku ovog veka imamo dokument koji može da ostane u vlasništvu generacija Srba ma gde bili, kao orijentir za nacionalno i političko delovanje - rekao je Dodik.

On je dodao da taj dokument "nije pretnja nikome, niti velikosrpski projekat".

Već treba za početak sačuvati ono što imamo, jer su podaci više nego porazni. Naime, od pomenutih 186 hiljada Srba u Hrvatskoj, tek 51.000 govori srpskim jezikom, u Makedoniji tek upola toliko.

Dušan J. Bastašić se već godinama nalazi na čelu Udruženja građana Jadovno 1941, koje je okupilo veliki broj potomaka žrtava ustaškog terora, kaže za Telegraf.rs, da je srpskom narodu potrebno novo "Načertanije".

Prema njegovim rečima posle svih stradanja u 20. veku, srpski narod nema taj luksuz da dozovoli nove žrtve.

- Za kreiranje jedne takve Deklaracije potreban nam je dijalog. Reč koja je poslednjih dana u opticaju kada je reč o Kosovu. U izradu takvog teksta treba uključiti naučne radnike, SANU, političke organizacije Srba iz dijaspore, kao i NVO koje se bave kulturom sećanja - ukazao je Bastašić.

Odavno postoji potreba da se zakonski i ustavno definiše pitanje ne samo buduće politike, već i stava Srbije prema budućnosti srpske nacije, kaže za naš portal istoričar Čedomir Antić.

- Od trenutka kada je pod pritiskom EU i nacionalnih manjina donet Zakon o pravima nacionalnih manjina, koji je mnogo liberalniji i daje mnogo veća prava nacionalnim manjinama nego bilo gde u okruženju, ostalo je otvoreno pitanje srpske nacije. Ne samo izvan granica Srbije, već i na prostoru Republike Srbije. Koja su prava srpskog naroda u Novom Pazaru ili Adi? Oni imaju prava samo zato što je Srbija država srpskog naroda i što je suverena država. Druga konkretna prava nemaju. To su ozbiljna pitanja - ističe Antić.

Prema rečima Nikole Selakovića, generalnog sekretara Predsedništva Srbije, odbrana srpske kulture, odnosno srpskog jezika je osnovni cilj Deklaracije o objedinjavanju zajednickih nacionalnih interesa.

- Na tekstu deklaracije ćemo zajedno raditi sa našim kolegama, prijateljima i braćom iz Republike Srpske, a njen cilj je očuvanje srpskog jezika, a preko očuvanja srpskog jezika i njegovog pisma - srpske kulture svuda gde žive Srbi. To je temelj srpskog nacionalnog identiteta, ono bez čega jedna kultura, ne postoji - rekao je Selaković u intervjuu za Tanjug, objašnjavajuci namere Deklaracije u utvrđivanju najmanjeg zajedničkog imenitelja za opstanka srpske nacije.

Na pitanje da li to znači da će deklaracija predvideti i mehanizme kojima će taj cilj biti ostvarivan Selaković kaže da je država, "ozbiljna u toj nameri i ponavlja da je osnov brige o zaštiti srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta, briga za očuvanje srpskog jezika".

- U izradu deklaracije će biti uključene i naše najistaknutije naučne institucije - napominje Selaković i ističe da "Srbija ne traži ništa više od onoga što je bila sama spremna da svojim pravnim poretkom, svojim zakonodavstvom i praksom u sprovođenju zakona pruži svakom pripadniku nacionalne manjine u Srbiji".

- Efekti ovakvog dokumenta se ne mogu očekivati i bez značajnog i uticaja na obrazovni sistem, na njegovog popravljanja, osavremenjivanja, i na njegovu mnogo, mnogo veću delotvirnost u funkcionisanju. To je ono sto može da učini isključivo država -  ocenjuje on.

A tamo gde se ne pita naša država - Selaković skreće pažnju da ona može da utiče na srpska udruženja, na srpske zajednice i krovne organizacije u nekoj državi, na naše nacionalne savete i brojne nacionalne institucije.

Selaković kaže da se, recimo, već u drugoj generaciji naših iseljenika gubi i bledi znanje srpskoga jezika i poznavanje srpske kulture, a trebalo bi, kaže on, da ukoliko nosite srpsko ime i prezime - i da govorite srpski jezik, da znate nešto o nacionalnoj kulturi i istoriji, kao što to zna, na primer, svaki Grk , ma gde on živeo.

- Kada imate tako kulturno svesnog građanina, kultuno obrazovanog, pa nema toga ko može da vam preotme jedne Dečane ili Gračanicu - smatra Selaković.

Dokument bi trebalo na jesen zajednički da usvoje skupštine Republike Srbije i Republike Srpske.

(Telegraf.rs)