Srbija nema dece za nova stradanja, sedmi rat bi bio KRAJ OVE ZEMLJE: Snažne reči Dušana Kovačevića povodom Vučićevog poziva na dijalog
Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca nema dileme po pitanju podrške pozivu predsednika Aleksandra Vučića na širok društveni dijalog o Kosovu i Metohiji
Srbija posle stradanja u šest ratova u 20. veku više nema naroda i dece za sedmi rat, jer bi taj novi rat bio kraj ove zemlje, rekao je Tanjugu akademik Dušan Kovačević i dodao da cilj svakog dijaloga koji političari vode u ime građana mora da bude sprečavanje rata u kojem bi ginula srpska deca.
NAJBITNIJA TEMA NAŠE GENERACIJE: Zašto je Vučićev poziv za dogovor oko Kosova ISTORIJSKA PRILIKA
Jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca nema dileme po pitanju podrške pozivu predsednika Aleksandra Vučića na širok društveni dijalog o Kosovu i Metohiji.
Kaže da je naišao na dobre reakcije na predlog da se mirnim putem rešavaju problemi između Srba i Albanaca.
- Taj predlog prihvaćen je sa svih strana. Sećam se da je ta ideja mnogo stara i da je samo u 20. veku nekoliko puta pokrenuta. Od nje se odustajalo što zbog ratova, što nesporazuma, što zbog pritisaka stranih sila. Ali, ovo danas što se događa jedan je od poslednjih trenutaka da se spor između srpskog i albanskog naroda rešava mirnim putem - uveren je Kovačević.
Najcenjeniji savremeni srpski dramski pisac poziva se na sopstveno diplomatsko iskustvo, iz perioda kada je službovao u Portugaliji kao ambasador nekadašnje Srbije i Crne Gore, i procenjuje da je Vučićevom pozivu na dijalog "kumovao" i dodatni pritisak međunarodne zajednice.
- Znam šta znači razgovor u četiri oka, diplomatski susret čiji se sadržaj šalje u javnost, ali i kako nastaju poverljive priče, koje se nikom ne saopštavaju - naveo je Kovačević.
On je, međutim, siguran posle, kako ističe, 50 godina proživljenih u 20. veku, da Srbija više nikada ne sme ratovati:
- Srbija je danas bez ekonomske stabilnosti, bez definisanih granica, koje se otvaraju na sve strane. Ponovo je pokrenuta priča o granici sa Hrvatskom, koja će jednog dana biti jako ozbiljna, jer je tu skoro pa reč o zameni teritorija. Valjalo bi da učinimo sve da nas neko ne isprovocira da uđemo u novi rat i da to bude naša crvena linija u dijalogu o Kosovu unutar našeg društva - kazao je Kovačević.
Ono što ne može nikako da razume to su, kaže, ljudi koji danas, iz Beograda, zagovaraju rat.
- Meni se diže kosa na glavi kada čujem ljude koji sede u Beogradu na nekim foteljama da pozivaju na odbranu Srbije na svakom koraku. Ti koji to govore danas ne mogu da pretrče 100 metara, moraju da jedu tri puta dnevno i da spavaju dva puta u 24 sata. Ako ih zatekne rat popodne, oni neće moći da učestvuju u njemu, jer tada spavaju. Neće oni da ratuju, već će ratovati naša deca. Ovi što su najglasniji u pozivanju na odbranu Srbije nikada nisu ratovali, niti će ikada ratovati - ističe Kovačević.
Za njega, spoljna politika Aleksandra Vučića vođena je načelom pragmatičnog kompromisa.
- On je to radio jako dobro kao premijer, a sada i kao predsednik. On je išao tamo gde ja nikada ne bih išao. Nikada se ne bih rukovao sa onima sa kojima se on rukuje. Imam pravo da ne pružim ruku ljudima koji imaju krvave ruke. Ja to mogu, jer nisam političar i nisam preuzeo odgovornost da se brinem o narodu. Ko je rešio da se bavi ozbiljno politikom mora da računa na dane kada će ozbiljno da se ponižava zbog dobrobiti svog naroda - kazao je Kovačević.
Dodaje da taj pragmatični kompromis koji Vučić plasira u spoljnoj politici uvek podrazumeva razgovor.
- Unutar našeg društvenog dijaloga mi moramo da predložimo rešenja kako bi kompromis između srpske i albanske strane doveo do platforme u kojoj se niko ne bi osetio kao da je veliki gubitnik. Verujem da onaj ko želi da postane veliki dobitnik neće dobiti ništa. Izgubiće sve - ukazuje Kovačević.
Na komentare inicijative srpskog predsednika iz Albanije, kaže:
- Čitao sam kako iz Albanije poručuju da je budućnost srpske i albanske dece u razgovoru i da više ne bi trebalo da bude rata. Albanski narod ima želju da objedini teritorije na kojima živi, u federacji ili konfederaciji. Za 20 ili 30 godina Albanci bi mogli da žive na najvećoj teritoriji sa najmnogoljudnijim stanovništvom, ako uzmemo u obzir ostale države na Balkanu. Ako tu priču oko Kosova ne rešimo za pet godina, rešavaćemo je za 10 ili 20 godina sa stalnom latentnom opasnošću da preko noći počne rat. Možemo da zamislimo kako neko ubija celu porodicu komšiji, ali je on, recimo, druge veroispovesti. I šta onda? Eto razloga za rat - upozorava Kovačević.
Svaki težak i dugotrajan razgovor bolji je, ponavlja, od bilo kakvog rata.
- Imali smo taj rat u kojem se raspala Jugoslavija. Preko sto hiljada stradalih i dva miliona raseljenih ljudi... Pa, kome treba ovde još neki rat? Hajde za promenu da budemo mudri i razgovorom i pregovorima branimo naše interese - kazao je Kovačević.
On podseća da su se tačno pre sto godina srpski vojnici "ukopali" na Solunskom frontu i čekali da naprave proboj prema Srbiji.
- U tom proboju, o kojem je nastao mit da je srpska pešadija trčala brže od francuske konjice, poginulo je 50.000 ljudi. Prvi svetski rat je bio velika pobeda Srbije nad Austrougarskom. Tada su okupatori vršili genocid u Srbiji, o čemu znam po svedočenju moga dede, koji je bio učesnik Cerske bitke. Mog oca su kasnije odveli na Sremski front u Drugom svetskom ratu. Imao je tek 19 godina i teško je postradao. Ostao je invalid celog života. Moja generacija i generacija moje dece su odlazile u podrum za vreme bombardovanja 1999. godine. Danas, u geostrateškoj situaciji koju imamo, nama je praktično kaiš oko vrata i samo je pitanje da li će neko da nam izbije stolicu ispod nogu - kazao je Kovačević.
Navodi i daje nad Srbima u 20. veku dva puta izvršen težak genocid.
- Niko o tome ne govori, pošto se genocid pravno definiše od 1952. godine. To je logika da se sve što se dogodilo do tada ne računa. Nas sada prozivaju za genocid, posle trećine stradalog naroda u Prvom svetskom ratu i skoro milion u Drugom svetskom ratu - kazao je Kovačević.
(Telegraf.rs/Tanjug)