IMA SAMO JEDAN CILJ: Pravi se novi REGIONALNI POLITIČKI PROJEKAT uz podršku Angele Merkel

Evropska unija bi na ovaj način dobila obučene radnike i tehnološki pripremljen region, a cilj je i da se povećanjem standarda Zapadni Balkan više približi evropskim partnerima. Međutim, čini se da je mnogo jači razlog za aktiviranje “Berlina plus” smanjenje tenzija u regionu

Kada se sredinom jula u Trstu sastane šest lidera zapadnog Balkana, trebalo bi da daju potporu ideji o stvaranju jedinstvenog tržišta na ovom prostoru. Tome se nada komesar Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han i računa da će nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i drugi lideri važnih EU članica, dati doprinos u uveravanju partnera na Balkanu da podrže tu ideju.

Preporučujemo

Vučić priredio večeru za šefa Bundestaga Lamerta (FOTO)

Evropski parlament većinski: Pozdravljen napredak Srbije na EU putu

Mnogi se pitaju zašto sada takva ideja i ko stoji iza nje. Često se spominje da je to ideja predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali zapravo postoji razlika između onoga što je predložio on i onoga za što se zalaže Evropska unija.

O tome je bilo reči pretprošle nedelje kada je Han posetio Srbiju. Naime, Vučić je ranije predložio stvaranje “carinske unije”, dok Han smatra da to ne bi ni bilo moguće, već da treba stvoriti samo zajedničko tržište kako bi se u tim državama dao podsticaj stranim investicijama te olakšao protok roba, ljudi i usluga.

- Vrlo je važno biti precizan u vezi s onim što smeramo, što nam je cilj. Carinska unija nam nije cilj, pogrešno su me citirali na konferenciji za novinare u Beogradu. Mi smo potpuno svesni da carinska unija nije izvodljiva i zato smo od samog početka govorili o zajedničkom tržištu, a danas smo to preimenovali u regionalno ekonomsko područje, što ima za cilj slobodan protok ljudi i roba, međusobno priznavanje dokumenata - rekao je Han pre nekoliko dana u Briselu.

On je dodao da bi takvo jedinstveno tržište od 20 miliona ljudi moglo biti privlačno za investitore, što bi onda moglo pomoći i u podizanju privrednog rasta i životnog standarda u zemljama Zapadnog Balkana, te ukinulo barijere ne samo u trgovini.

Ipak, bila trgovinska unija ili “jedinstveno tržište”, ova ideja izaziva i protivljenje u regionu. Do sada su se protiv nje, što odlučno što manje odlučno, izjasnili Crna Gora i Kosovo*, a ni Albanija nema jasan stav.

Argument Kosova* je što nije priznato kao država od strane Srbije i Bosne i Hercegovine, te je u takvim okolnostima, prema stavu Prištine, nelogično govoriti o zajedničkom tržištu. Dosadašnji ministar spoljnih poslova Kosova* Enver Hodžaj nedavno je u Briselu spomenuo kao razlog “strogog protivljenja Kosova” i to što Srbija želi imati i slobodnu trgovinu s Rusijom i evroazijskom trgovinskom zonom, pa bi se tako mogla dodatno povećati ulogu Rusije u regiji, a Kosovo* poplaviti jeftinom robom sumnjivog porekla?! A politički Priština to vidi kao ideju jačanja uloge Srbije u regionu.

Crna Gora se protivi, jer smatra da bi to moglo stvoriti alternativu članstvu u EU, a upravo je Crna Gora, kao najnovija članica NATO-a, najdalje dogurala i u dugom procesu pregovora o članstvu u EU, mada takvo članstvo ni za Crnu Goru nije na vidiku u doglednoj budućnosti.

Albanski premijer Edi Rama najprije je podržao ideju, ali je kasnije ministar vanjskih te države Ditmir Bušati izrazio neke rezerve.

Komesar Han se nada da će uspeti svima objasniti smisao te da će na kraju svi podržati ovu ideju.

- Ovo nikako nije zamišljeno kao zamena za članstvo u EU. Naprotiv, to će samo pomoći ovim državama da se što bolje pripreme za to članstvo u budućnosti - rekao je Han.

Ideja o stvaranju bescarinske unije ili zajedničkog tržišta na zapadnom Balkanu nije nova iako se sada ponovno pojavila ne samo u regiji već i u Briselu, Berlinu, Rimu i Parizu.

Posle završetka rata na Kosovu 1999. godine, uz snažno zalaganje Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, pokrenut je Pakt o stabilnosti za Jugoistočnu Europu koji su neki nazivali “Maršalovim planom za Balkan”.

U isto vreme EU je pokrenula proces stabilizacije i pridruživanja koji je trebao pomoći državama regiona da se najprije stabilizuju, pomire sa susedima i međusobno sarađuju i tako se približe Evropskoj uniji.

U praksi region je postao svojevrsna zona slobodne trgovine kroz mrežu bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, a kasnije je to rešeno i kroz proširenje CEFTA-e na države te regije. Iako je CEFTA stvorena od država srednje Europe, u njoj su sada samo države jugoistočne Europe koje nisu članice Evropske unije.

Evropska unija je sve vreme regionalnu saradnju i slobodnu trgovinu smatrala ključnim alatom za postizanje mira i dugotrajne stabilnosti regiona, smatrajući da “trgovina ne poznaje granice” i da će to pomoći i u procesu pomirenja. Zato bi danas i hteli tu saradnju dići na viši nivo i ukinuti neke barijere za poslovanje, ali i povećati mogućnost slobodnog kretanja ljudi pa i radne snage, što trenutnim aranžmanima nije moguće.

Evropska unija bi na ovaj način dobila obučene radnike i tehnološki pripremljen region, a cilj je i da se povećanjem standarda Zapadni Balkan više približi evropskim partnerima. Međutim, čini se da je mnogo jači razlog za aktiviranje “Berlina plus” smanjenje tenzija u regionu.

Za Nemačku zapadni Balkan ima veliki bezbednosni značaj.

– Očigledno je procena u Evropskoj uniji da postoje tenzije na zapadnom Balkanu, koje mogu eskalirati. Mislim da je i ovo proleće to pokazalo. Tako da je “Berlin plus” način da se strasti malo primire na Balkanu, davajuću tu vrstu podrške zemljama na ovom prostoru da razviju infrastrukturu, jer kada sagledamo sadašnju EU i zapadni Balkan, očigledno da infrastruktura nije dovoljno razvijena – kaže za Telegraf.rs Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politku.

Komesar Han još od sastanka u Sarajevu pre tri meseca na svim sastancima s predstavnicima država regiona lobira za ovu ideju. Sada je pojačao napore u tom smeru kako se približava samit o Zapadnom Balkanu, u okviru takozvanog Berlinskog procesa, koji će se ovoga puta održati u Trstu, sredinom jula. Do tada bi se trebalo raditi na pripremi zakonskog okvira koji bi takvo tržište učinio delotvornim, pa bi na tom skupu dali samo političku potporu.

(Telegraf.rs)