Drina je bila naš spas: Milošević odbio projekat koji je mogao da spreči krvoproliće

Da su Amerikanci, Francuzi i Italijani dobili 1990. godine koncesiju "Drina" i na njoj izgradili 20 hidroelektrana, bivša SFRJ se ne bi raspala. Ovo tvrdi Zvonimir Trajković, bivši savetnik tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića

Zvonimir Trajković, bivši savetnik Slobodana Miloševića, a potom i Radovana Karadžića, otkrio je detalje svog 'duela' sa Miloševićem iz 1990. godine oko projekta 'Drina'. Predložio sam Miloševiću taj projekat prema kojem je trebalo da Francuzima i Amerikancima prodamo koncesiju nad Drinom i njenim pritokama na 25 godina, nakon čega bi francuski i američki lobisti uložili 16,5 milijardi dolara u izgradnju 28 hidroelektrana. Međutim, Milošević je to odbio kao od šale, rekao je Trajković i otkrio mnoge detalje oko projekta.

Preporučujemo

Ovaj izveštaj o Balkanu se neće svideti Trampu: Putinove namere se ne mogu predvideti

"Pred očima KFOR-a Kosovo se razvilo u centar ISLAMISTIČKOG TERORIZMA u regionu"

Projekat 'Drina' sastojao se od četiri podprojekta koja su, između ostalog, predviđala i revitalizaciju kosovskih elektrana i postavljanje podvodnog kabla za južnu Italiju kojim bi se Italiji stalno isporučivalo 2.000 megavata.

- Ja sam bio presrećan kada su Amerikanci i Francuzi prihvatili taj plan. Odmah su, naravno, uskočili i Italijani jer im je bilo jako važno da dobiju to napajanje s juga. Ali, ponavljam, Miloševiću se to nije svidelo jer je, praktično, uslov bio da se koncesija za Drinu da za jedan dolar. Uzaludno sam pokušao da objasnim Miloševiću da onome ko hoće ovde da uloži 16,5 milijardi dolara ne može tražiti pare za Drinu. Pitao sam ga šta oni mogu Drini, da li mogu da je odnesu, presele nekuda? Ne, rekao sam, Drina će uvek biti tu gde jeste i teći tu kuda teče. Milošević je bio neumoljiv - priseća se Trajković.

Miloševićev savetnik u periodu 1990-1993. godine veruje da je njegov šef pristao na projekat 'Drina', u Srbiji bi danas sve bilo drugačije.

- Rat je za Amerikance biznis, bombardovanje Jugoslavije Zapad je koštalo oko 20 milijardi dolara. Da su uložili 16 milijardi dolara u ovaj projekat, ne bi ni pomislili na bombardovanje. To je način na koji razmišljaju multinacionalne kompanije, a upravo one postavljaju Buša, Klintona - rekao je Trajković.

On objašnjava da je Drina jedan od poslednjih rečnih energetskih potencijala u Evropi, i to je razlog zbog kojeg su stranci bili voljni da ulože toliki novac. Ključni stimulans trebalo je da bude ponuditi Drinu besplatno kao koncesiju, odnosno za jedan dolar na 25 godina što je za strance, ipak, bio primamljiviji deo ponude.

- U pitanju su multinacionalne kompanije koje ne bi radile nešto zato što nas vole, već zato što je njihov interes ogroman, zbog toga što bi jedan 'Dženeral elektriks' radio generatore, turbine, transformatore i sve drugo. U toj situaciji naša građevinska, elektro i mašinska operativa uključila bi se u sve te poslove. Na taj način, procena je bila da bi 63 odsto od 16,5 milijardi dolara ostalo kod nas - procenio je Trajković.

(Telegraf.rs)