ZBOG OVOGA "GORI" BALKAN: Svi sukobi država na jednom mestu

Iako su države Zapadnog Balkana potpisale deklaraciju da neće jedna drugoj blokirati put ka EU zbog bilateralnih pitanja, u praksi je to daleko od dogovorenog

Decenijama već Balkansko poluostrvo važi za "bure baruta" koje nikako da se kultiviše i pretvori u oazu mira i prospariteta, kakva je recimo Skandinavija. Baš kao u pozorišnoj predstavi, a potom i na filmu, dovoljna je i najmanja iskra da dovede do katastrofe. Iako su države Zapadnog Balkana potpisale deklaraciju da neće jedna drugoj blokirati put ka EU zbog bilateralnih pitanja, u praksi je to daleko od dogovorenog.

Preporučujemo

ZBOG "VELIKE ALBANIJE" Srbija uručila četiri zahteva Evropskoj uniji

BALKAN PRED EKSPLOZIJOM - Zastrašujući izveštaj NATO o regionu

Većina bivših jugoslovenskih republika ima bilateralne sporove koji se odnose na pitanje sukcesije i imovine. Pored toga, Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina takođe se spore oko procesuiranja ratnih zločina i statusa izbeglica.

SRBIJA - HRVATSKA

Hrvatska je poseban slučaj na Balkanu, a ulazak u EU i NATO ni izbliza nisu otklonili opasnost da iskra zapali balkansko bure baruta. Razbijanje ćiriličnih tabli u Vukovaru, postavljanje tabli sa ustaškim pokličom Za dom spremni, napadi na srpske turiste u Dalmaciji i po Zagrebu, kao i najava proglašenja kardinala Stepinca za sveca tek su vrh ledenog brega povampirenog ustaštva.

Čak se i u izveštaju američkog Stejt departmenta navodi da je nasilje prema pripadnicima etničkih manjina najveći problem u kršenju ljudskih prava u Hrvatskoj. I umesto da u Zagrebu krenu sa čišćenjem svog dvorišta, odatle dolazi carinski rat i blokada za Srbiju u pregovorima sa Evropskom unijom. Zapaljive izjave s obe strane Dunava upotpunila je i mini-trka u naoružavanju.

Zvanično, kao glavne tačke sporenja Srbije i Hrvatske pominju se granica na Dunavu, srpski Zakon o regionalnoj jurisdikciji, i status manjina sa obe strane granice.

SRBIJA - BOSNA I HERCEGOVINA

Uprkos pomirljivim tonovima iz Beograda, i rečima podrške jedinstvenoj BiH koje upućuje najviše rukovodstvo Srbije, jako često se pre svega iz zvaničnog Sarajeva upućuju otrovne strelice ka nama.

Poslednji primer je pokušaj revizije tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koji je inicirao bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. Tu je i dalje otvoreno pitanje definisanja zločina u Srebrenici.

Takođe, međusobne odnose opterećuju i granični sporovi.

SRBIJA - KOSOVO I METOHIJA

Odnos Beograda i Prištine se ogleda kroz Briselski dijalog, koji je od strane kosovskih Albanaca zamrznut posle poslednjih dešavanja u vezi sa Ramušem Haradinajem. No, tenzije su u porastu poslednjih godinu dana, od spora oko slanja "srpskog voza", preko pokušaja formiranja "Vojske Kosova", do više nego zapaljivih izjava prištinskih zvaničnika u vezi "Velike Albanije".

Iako, zvanični Beograd na sve načine pokušava da nastavi dijalog, odnosno da se sprovede u delo dogovoreno i potpisano, čelnici privremene administracije u Prištini na sve načine opstruišu sporazum.

SRBIJA - BUGARSKA/RUMUNIJA

Iako se čini da naša zemlja nema otvorenih pitanja za istočnim susedima, u pregovorima u pristupanju Evropskoj uniji, s vremena na vreme iskoči pojedini zahtev Sofije, odnosno Bukurešta u vezi zaštite prava bugarske, odnosno rumunske manjine u Srbiji.

Obično posle intervencije vodećih zemalja EU, ti glasovi budu umireni.

HRVATSKA - BOSNA I HERCEGOVINA/CRNA GORA

Osim graničnog spora sa Srbijom na Dunavu, Hrvatska se sukobljava i sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno Crnom Gorom. Zagreb se sa Sarajevom spori oko izgradnje Pelješkog mosta, ali oko graničnih prelaza, dok je spor sa Podgoricom oko Prevlake pred međunarodnom arbitražom.

Kako je Hrvatska članica EU, ona se u ovim sporovima ponaša autorativnije i u mnogome zloupotrebljava taj svoj "povlašćeni" položaj.

CRNA GORA - KOSOVO I METOHIJA

Spor oko Prevlake nije jedini teritorijalni problem Crne Gore. Kako su priznali južnu srpsku pokrajinu kao nezavisnu državu, sada su u sporu sa Prištinom oko demarkacije granice.

Taj spor dodatno otežava viznu liberalizaciju za građane Kosova i Metohije, ali otežava i onako nestabilnu političu situaciju u Prištini.

ALBANIJA - GRČKA

U moru graničnih sporova na moru, je i spor Atine i Tirane oko teritorijalnih voda u Jonskom moru. Takođe, obe zemlje imaju pritužbe jedna na drugu, kada su u pitanju prava manjina sa obe strane granice.

GRČKA - MAKEDONIJA

Od osamostaljenja Makedonije traje njen spor sa Grčkom oko imena. Taj sukob već dugi niz godina blokira Skoplje na putu evroatlantskih integracija. Bez obzira na međunarodne posrednike i mnogobrojne predloge, Atina kao članica EU i NATO ima snažniju poziciju. Makedoncima na ruku ne idu ni poslednja dešavanja oko formiranja Vlade i sada već dvogodišnje političke krize.

MAKEDONIJA - BUGARSKA

U moru problema, koji opterećuju Makedoniju, stoji i spor sa Bugarskom. Tu je pitanje prava manjina, ali što Sofija ne želi da prizna makedonski jezik. Takođe, kroz studiranje u Bugarskoj ide se ka asimilaciji, a i aspiracije ka makedonskim teritorijama nisu strane bugarskim nacionalistima.

(Telegraf.rs)