PLAN OD 7 TAČAKA ZA RAZBIJANJE MAKEDONIJE: Šta zapravo piše u Tiranskoj platformi

Upravo prihvatanje tog dokumenta od strane Zorana Zaeva uslovilo je i početak 60-dnevnih protesta građana u Skoplju i drugim makedonskim gradovima, koji su ekslalirali sinoć

Tiranska platforma, čijim prihvatanjem su makedonski Albanci uslovili podršku lideru opozicije Zoranu Zaevu, dogovorena je još u januaru. Upravo prihvatanje tog dokumenta uslovilo je i početak 60-dnevnih protesta građana u Skoplju i drugim makedonskim gradovima, koji su ekslalirali sinoć. Kako tvrde u pokretu "Za zajedničku Makedoniju", platforma je plan za razbijanje ove države.

Preporučujemo

DA LI SADA PUTOVATI U MAKEDONIJU: Najnovije informacije o bezbednosti srpskih državljana

ALBANCI KRENULI NA SVE ILI NIŠTA! Dačić: Situacija u Makedoniji problem za čitav region

Tri albanske parlamentarne stranke u Makedoniji usvojile su početkom godine zajedničku platformu za pregovore o formiranju makedonske vlade, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame, saopštila je tada Demokratska unija za integraciju.

U zajedničkom saopštenju DUI, pokreta Besa i koalicije Alijansa za Albance, traži se, između ostalog, uvođenje albanskog kao službenog jezika, rešavanje spora oko imena Makedonija, otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije, kao i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.

Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje "genocid nad albanskim narodom u Makedoniji" u periodu 1912. do 1956. godine.

Platforma podrazumeva sedam glavnih tačaka, među kojima se ističe da Albance treba smatrati konstitutivnim narodom Makedonije.

Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije "makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom".

Albanci zahtevaju i debatu o zastavi, himni i nacionalnim simbolima, "tako da oni odražavaju multietničnost društva i entičku jednakost".

Traži se i usvajanje rezolucije u parlamentu kojom će se osuditi genocid nad Albancima u Makedoniji, sproveden od 1912. do 1956. godine.

- Neki aludiraju na to da su to bile srpske vojske, neki da su bile nemačke, italijanske ili bugarske, za vreme fašizma i Drugog balkanskog rata. Međutim, osuđivanje da su vojske ubijale civile nije ništa strašno - rekao je Zaev, povodom ovog zahteva.

Takođe, Albanci traže i stvaranje "integrisanog graničnog upravljanja" na granicama sa Kosovom i Albanijom, što se može protumačiti kao pokušaj stvaranja "velike Albanije".

Eksperti su zahtev za dvojezičnost okarakterisali kao "nebulozan i antiustavan predlog", kao i da je ta platforma "ozbiljan udarac na jedinstvo Makedonije, uništavanje koncepta civilnog društva i restauraciju nacionalnih pozicija što dovodi do bujanja nacionalizma".

Pitanje "dvojezičnosti" je okarakterisano i kao prvi korak ka federalizaciji i rasparčavanju države, kao i da Makedonija nikada ne bi mogla da bude dvonacionalna država, pošto u njoj žive i građani drugih nacionalnosti.

Premijer Albanije Edi Rama prvobitno je rekao da Tiranska platforma ne postoji. Napomenuo je da postoji "stav Albanaca u Makedoniji" sa kojim zvanična Tirana nema nikakve veze, osim "male pomoći" koja im je pružena kroz dijalog.

- Imali smo odvojene sastanke sa liderima albanskih partija u Makedoniji i na tim sastancima su vođene beleške, a onda su te beleške objedinjene na jednom papiru - rekao je Rama u intervjuu za albansku televiziju.

Međutim, demantovao ga je sam Zaev.

- Razlog opravdavaju time da je ta deklaracija potpisana u Tirani. Deklaracija je sastavljena u Makedoniji kao deo njihovih predizbornih programa, ali su se sastali u Albaniji kako bi se sve stranke albanskog bloka okupile na jednom mestu - rekao je lider socijaldemokrata.

(Telegraf.rs)