Epicentar makedonske krize u Sobranju: Usijanje na konstitutivnoj sednici
SDSM se nada izboru predsednika parlamenta i dobijanju mandata za sastav nove vlade, a VMRO-DPMNE raspisivanju novih vanrednih parlamentarnih izbora koji bi bili održani zajedno sa lokalnim
Epicentar makedonske krize usmeren ka konstitutivnoj sednici Sobranja polako, ali sigurno kreće se ka tački usijanja. Parlamentarna većina koju su sakupili SDSM Zorana Zaeva i albanske manjinske partije zatražile su od predsedavajućeg Trajka Veljanovskog da stavi na glasanje zahtev za promenu dnevnog reda sa namerom da se prvo izabere predsednik Sobranja.
PRIZNAO DA JE NAORUŽAO OVK! Da li će odgovarati za srpske žrtve?
NATO preko Rumunije i Bugarske BLOKIRA dolazak "migova" u Srbiju
Na taj način su zagovornici realizacije „tiranske platforme“ pokušavali da zaobiću maratonske replike i kontrareplike tokom devetog nastavka konstitutivne sednice Sobranja vezane za formiranje „Komisije za izbor i imenovanje“ uz pomoć kojih VMRO DPMNE, navodno, vrši blokadu odlučivanja.
Nakon toga bi trebalo da se pređe na sledeću tačku dnevnog reda: izbor predsednika Sobranja bez koga se ne može pristupiti onome što je zagovornicima „tiranske platforme“ najvažnije. SDSM se, naime, nada izboru predsednika parlamenta i dobijanju mandata za sastav nove vlade, a VMRO-DPMNE raspisivanju novih vanrednih parlamentarnih izbora koji bi bili održani zajedno sa lokalnim.
VMRO-DPMNE je u prethodnom periodu ponudio Zaevu manjinsku podršku za formiranje vlade pod uslovom da SDSM odustane od „tiranske platforme” koju su potpisale sve albanske partije, a koja opasno ugrožava integritet i suverenitet Makedonije, ali se Zaev oglušio na ovu ponudu. Zatim je VMRO-DPMNE javnosti predstavila svoj Manifest "Za jedistvenu Makedoniju" koji pokušava da nađe način za izlazak iz višegodišnje političke krize i sačuva jedinstvo zemlje, ali je i taj dokument našao na odbijanje Zorana Zaeva i SDSM koji smatraju da Gruevski i njegova stranka nemaju više šta da ponude Makedoniji, već da moraju da odgovaraju zbog blokade izbora nove vlade.
Da bi postigli svoj krajnji cilj – formiranje vlade sačinjene od SDSM i albanskih partija - pobornici „tiranske platforme“ bili su spremni da prekrše Ustav i „Pravilnik o radu“ Sobranja, te da prekinu raspravu i oduzmu pravo na govor prijavljenim diskutantima. Naime, član 80. stav 2 „Pravilnika o radu“ Sobranja predviđa da rasprava traje dokle god se ne iscrpi lista svih poslanika koji su se prijavili da govore. Njihovo pravo da govore ne može biti prekinuto ni po jednom osnovu, pogotovo što je predmet rasprave „tiranska platforma“ čiji sadržaj je do nedavno bio skriven od očiju javnosti, a koji predviđa protivustavnu rekonfiguraciju državnog uređenja ove zemlje.
Dosadašnji tok sednice Sobranja pretvorio se u razobličavanje „tiranske platforme“ i sprečavanju namera izbora vlade koja bi je realizovala, i to u atmosferi stvorenoj svakodnevnim protestvovanjem desetina i stotina hiljada građana na ulicama Skoplja, u neposrednoj blizini Sobranja. Sve namere zagovornika „tiranske plaforme“ do sada su ostale neuspešne.
U danima koji su prethodili verbalnom nadmetanju u Sobranju, procurile su vesti o tajnom sastanku Zorana Zaeva sa Džesom Bejlijem, američkim ambasadorom u Makedoniji. Prema pisanju NetPresa, Zaev i Bejli su se susreli proteklog utorka oko 17 časova u sedištu SDSM-a.
U danima nakon sastanka nije bilo službenih informacija o sadržaju ovog razgovora, pošto svi zvaničnici SDSM o tome ćutali. Nezvanično, međutim, u dobro obaveštenim krugovima u Skoplju ubrzo nakon "prećutanog sastanka" pojavile su se glasine o tome kako se SDSM sprema za realizaciju scenarija državnog udara putem nasilnog preuzimanja mesta predsednika Sobranja, a zatim i konstuisanja vlade koja bi spovela u delo "tiransku platformu".
Imajući ovo u vidu, stavove o zanemarivanju procedura i nasilnom uzimanju vlasti u Sobranju koje u svojoj kolumni nedavno izneo Ljubomir Frčkoski, vodeći strateg SDSM-a, treba shvatiti kao najavu eksalcije sukoba koji se mogu desiti u poslednjoj nedelji Uskršnjeg posta.
Rvanje u Sobranju se, dakle, nastavlja, sa još vek neizvesnim krajnjim ishodom. Jedno je, ipak, sigurno: makedonski narod. koga okupljenog na prostestnim marševima predvodi Građanska inicijativa „Za zajedničku Makedoniju“ neće dozvoliti da njegova volja bude izigrana.
(Telegraf.rs)