NATO: Srbija odlučuje kakav odnos želi sa Rusijom

Podsetivši da se uvek govori o tome da postoji neka vrsta takmičenja između NATO i Rusije u Srbiji, Gotemeler ističe da severna alijansa to ne vidi na taj način

NATO ima dobre odnose sa Srbijom, a Srbija ima pravo da odluči da li želi da sarađuje i sa Rusijom, izjavila je zamenica generalnog sekretara NATO Rouz Gotemeler.

Preporučujemo

Uklonjena najveća prepreka: Američki Senat izglasao da se ratifikuje ugovor o ulasku Crne Gore u NATO

U intervjuu za portal European Western Balkans, Gotemeler ističe da NATO veruje u princip da sve države i nacije imaju pravo da izaberu svoje bezbednosne okvire i saradnju, tako da je, navodi, na sprskom narodu i rukovodstvu da odluče na koji način žele da grade svoje odnose.

Gotemeler navodi da je IPAP, kao okvir saradnje Srbije sa NATO, veoma dobar instrument i da veruje da će se ta saradnja dodatno razvijati.

- Ali, ponovo naglašavam, to ne onemogućava Srbiju da razvija odnose i sa drugim bezbednosnim partnerima - ističe Gotemeler.

Podsetivši da se uvek govori o tome da postoji neka vrsta takmičenja između NATO i Rusije u Srbiji, Gotemeler ističe da severna alijansa to ne vidi na taj način.

- Iz naše perspektive, važno je što je Srbija prišla NATO i upitala za saradnju i pomoć u izgradnji određenih institucija u oblasti odbrane. Imamo veoma dobar plan saradnje sa Srbijom, i ako oni odluče da sarađuju i sa Rusijom, to je na njima - podvukla je Gotemeler.

Ona navodi i da nije neophodno da se sve zemlje Zapadnog Balkana pridruže NATO kako bi napredovale, ali da je veoma važno da svi rade na izgradnji institucija i kapaciteta da se bore protiv unutrašnjih izazova.

Upravo unutrašnje probleme, korupciju i teškoće u izgradnji institucija, Gotemeler i vidi kao najveće izazove sa kojima se region suočava.

Govoreći o uticaju Rusije i ruske meke moći, ne samo na Zapadnom Balkanu već i u Evropi, te o strategiji NATO da se takvoj politici na neki način suprotstavi, Gotemoler kaže da se NATO neće boriti protiv propagande propagandom, već da će iznositi informacije i činjenice, kako bi građani sami mogli da presude.

Kaže da je brine to što propaganda ponekad podiže tenzije i stvara razlike i pukotine u društvu.

Komentarišući pismo vlada Albanije i Hrvatske generalnom sekretaru NATO u kojem izražavaju bojazan zbog situacije na Kosovu, Gotemeler kaže da je situacija na Balkanu trusna u ovom momentu i da je zato važno da NATO obrati pažnju na dešavanja u regionu i po tom pitanju sarađuje sa EU.

Ona podseća da su i Jens Stoltenberg i šefica evropske diplomatije Federika Mogerini poručili da vlade u regionu ponovo moraju da obrate pažnju na izborni proces i svoje ustave.

- Ovo je težak trenutak - podvukla je ona i istakla da NATO treba da bude prisutan u regionu i da nastavi svoje misije, ne samo na Kosovu.

Upitana da li Tursku vidi kao partnera NATO na Zapadnom Balkanu, uprkos turbulencijama u odnosima EU i te zemlje, Gotemeler odgovara da je Turska veoma cenjen partner na kojeg se alijansa može osloniti.

- Jasno je da Turska ima svoje unutrašnje probleme sa kojima mora da se izbori, ali kad je reč o NATO, moram da podvučem da je Turska ne samo cenjen, već i dugogodišnji saveznik - ističe Gotemeler.

Odgovarajući na pitanje zašto je Crna Gora toliko važna za NATO, uprkos tome što ima malu armiju od 2.000 vojnika, Gotemeler kaže da su integracije te zemlje pre svega važan znak i signal da je politika otvorenih vrata NATO "živa i zdrava".

Kaže i da bi punopravno članstvo Crne Gore u NATO imalo pozitivan uticaj na ceo region, mir i stabilnost, te dodaje da članice alijanse postaju izvoznici sigurnosti, budući da su spremne da učestvuju i u suočavanju sa izazovima sa kojima se NATO suočava.

Upitana koliko je NATO bitan za stabilnost na Zapadnom Balkanu, posebno u BiH i na Kosovu, Gotemoler ističe primer Bosne, gde je, kaže, rad NATO na izgradnji institucija veoma važan.

Prenosi reči generalnog sekretara NATO Jensa Stoletenberga, koji je nedavno boravio u poseti BiH, o uticaju NATO na izgradnju multietničkih bezbednosnih snaga u toj zemlji.

- Pre 20 godina postojale su tri borbene snage u tom regionu, koje su se borile jedna protiv druge, a sada, uz pomoć napora NATO, izgradnji odbrambenih kapaciteta i institucija u oblasti odbrane, postoji nacionalna vojska koja je multietnička, a pod uticajem vladavine prava - ističe Gotemeler.

To navodi kao dobar primer onoga što NATO radi u regionu, uključujući tu i Kosovo i kosovske bezbednosne službe.

(Telegraf.rs / Tanjug)