ONI MOGU DA ZAPALE BALKAN, teroristi na vratima Srbije: Džihadisti - pritajeno zlo koje vreba

Balkan islamistima "nastavlja da bude neka vrsta centra za regrutovanje boraca i utočište onim borcima koji se vraćaju sa poprišta bliskoistočnih kriza"

Evropu čeka sumorna budućnost zbog terorizma, dok Balkan, za sada, nije prioritet džihadistima, osim ako ne dobiju instrukcije da počnu sa napadima, ovako je nedavno prokomentarisao situaciju sa povratnicima sa ratišta na Bliskom istoku, profesor na Fakultetu za bezbednost Milan Mijalkovski. Da opasnost od terorista nije nimalo bezazlena potvrdio je i američki ambasador u Srbiji Kajl Skot. On je upozorio da su države Zapadnog Balkana meta za regrutaciju i ključna ruta za ulazak ekstremista.

Preporučujemo

Rusija ne da Srbiju Evropskoj uniji, ali i OVE SILE vrebaju iz senke

ZABRINUTI SMO ZA SRBE NA KOSOVU, radimo na tome da se ne ponovi "OLUJA"

Gubitak teritorije sa kojim se suočava Islamska država vraća borce iz inostranstva koji su se ratovali za nju natrag u Evropu i sve je više signala koji ukazuju da se ostaci snaga islamista kreću preko Balkana, piše rimska "Republika".

List je već prenosio upozorenja italijanskih obaveštaca o Balkanu kao o opasnosti koja je "pred vratima".

Navodi se da su od prošlog leta značajno smanjeni odlasci džihadista ka Bliskom istoku, pošto je granica sa Turskom zatvorena, pa je kalifat pozvao pristalice da ostanu gde su i "seju smrt na Zapadu".

"Republika" je u članku objavljenom pre tri nedelje pisala o upozorenju iznetom u izveštaju koji su Vladi Italije tada predstavili premijer Paolo Ðentiloni i šef italijanskih obaveštajaca Alesandro Pansa, a u kojem je navedeno da Balkan islamistima "nastavlja da bude neka vrsta centra za regrutovanje boraca i utočište onim borcima koji se vraćaju sa poprišta bliskoistočnih kriza".

Profesor Mijalkovski nedavno je upozorio da su džihadisti u regionu davno označili "balkanski kalifat".

Oni su uputili par pretnji, čime su praktično dali instrukcije svojim članovima koji su se vratili sa ratišta na koji način treba da izvode terorističke napade.

- Možda će neko od njih samostalno odlučiti da to čini, ali je verovatnije da čekaju instrukcije i tek tada će početi terorističke napade - precizira on.

Mijalkovski upozorava da se prema nekim podacima, u BiH, odnosno, pre svega, u Federaciju BiH i na Kosovo, vratilo najmanje par stotina ratnika, a u Evropu 1.700 od kada su počeli da trpe poraz na Bliskom istoku.

Inače, privremene vlasti u Prištini su takođe nedavno saopštile da je oko 316 osoba sa Kosova učestvovalo u konfliktima na Bliskom istoku, među kojima 44 žene i dvadeset sedmoro dece. Veruje se da se u ratnim zonama još nalazi 140 osoba, a da se na Kosovo vratilo njih 117.

Na Kosovu se trenutno vodi istraga protiv 237 osobe zbog sumnje da su saučesnici u organizovanju i izvršenju terorističkih dela, regrutovanju i finansiranju terorizma. Od 2013. do danas uhapšeno je 127 osoba.

Međutim, proces regutovanja još uvek traje. Posebno po kosovskim zatvorima.

Oko 40 osuđenika koji služe kaznu u devet kosovskih zatvora zbog veza sa terorističkom organizacijom ISil, svoje vreme „provode“ vrbujući ostale zatvorenike za ideju islamskog radikalizma ovog pokreta. U tome im pomažu imami sumnjivog porekla, koji bez znanja zvanične Islamske zajednice na Kosovu.

Zbog širenja ovakvih poruka početkom marta na Kosovu je podignuta optužnica i protiv Šefćeta Krasnićija, imama velike džamije Mehmet Fatih u Prištini, koji se, između ostalog, sumnjiči da je podsticao na izvršenje terorističkih dela i izazivanje mržnje, nacionalnog, rasnog, verskog i etničkog razdora u periodu od 2013. do 2014. godine.

Kosovo, inače, broji oko 800 džamija i oko 2.000 zaposlenih u Islamskoj zajednici, za koje se tvrdi da su pod kontrolom regularne Islamske zajednice Kosova.

O problemu regrutovanja potencijalnih terorista je danas govorio i ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot. On kaže da Islamska država ima propagandnu strategiju za Balkan i da u njoj koristi jezik regiona i društvene mreže u cilju regrutacije.

- Treba da razmislimo kako da priđemo mladim ljudima, da kritički promišljaju o onome o čemu čitaju i slušaju - rekao je Skot.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je takođe da se 28 državljana Srbije nalaze u Siriji i Iraku i istakao da je cilj ministarstva smanjivanje i propagiranje radikalnih idelogodija.

- MUP je uložio značajne napore u prethodnom periodu da se rano otkrivaju osobe koje mogu da učestvuju u radikalizaciji - rekao je Stefanović.

On je objasnio da je jedan od predloga Srbije Evropskoj uniji bio da se osnuje regionalni centar za deradikalizaciju, a to, kaže, znači da novac treba ulagati u rad sa mladim ljudima.

Kaže da Srbija želi da bude partner drugim zemljama, pa i većim i snažnijim u borbi protiv ekstremizma i poručio da neće odustati od borbe.

- Samo ujedinjeni možemo doći do rezultata - istakao je on.

(Telegraf.rs/Tanjug/Sputnjik/Srna)