PREDSEDNIČKI IZBORI KAO BIZNIS: Kandidati mogu da zarade i do 1,5 miliona evra

Zakonom o budžetu troškovi finansiranja kampanje procenjeni na 641,76 miliona dinara. Ova cifra može da biti primamljiva za mnoge oportuniste, kako bi probali da dođu do lepe svote novca

Na parlamentarnim izborima 2016. godine sve izborne liste pre izbora delile su po 5,8 miliona dinara. Sada bi na predsedničkim izborima, ukoliko se pojavi čak 20 kandidata, njihovi predlagači delili po 16 miliona dinara, što je tri puta više. A ako broj kandidata bude 12 (kao 2012. godine) onda će dobiti čak pet puta više novca nego na parlamentarnim izborima.

Preporučujemo

SRBIJA U OPASNOSTI, najgori lopovi bi da se vrate na vlast: Vučić u obraćanju građanima Inđije

Pakova: Nikolić ne ucenjuje Vučića oko kandidature

Zakonom o budžetu troškovi finansiranja kampanje procenjeni na 641,76 miliona dinara ili nešto manje od 5,2 miliona evra. Ova cifra može da biti primamljiva za mnoge oportuniste, kako bi probali da dođu do lepe svote novca.

Ipak, zakonski propisi su brana da se dođe do lake zarade. Osim što je potrebno da kandidat sakupi 10 hiljada potpisa za kandidaturu i te potpise overi, za dobijenje novca iz budžeta neophodno je prethodno da položi jemstvo, ali i osvoji 1% glasova na izborima.

Kako je za Telegraf rekao, Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“, ukupan iznos i novac koji pojedinačno mogu očekivati predsednički kandidati znatno je manji nego 2012. godine. Ipak, pojašnjava da su predsednički izbori primamljiviji nego parlamentarni.

- Motiv za ulazak u predsednički trku je snažniji u odnosnu na parlamentarne, jer se u ovom slučaju više novca deli iz budžeta unapred i na jednake delove među kandidatima. Naime, 50 % sume koja je u budžetu predviđena za troškove kampanje se deli na jednake delove, svima onima koji polože izborno jemstvo, a ostatak ide učesnicima drugog kruga - kaže Nenadić.

Pod pretpostavkom Transparentnosti, da će na predsedničkim izborima učestovati istovetan broj kandidata kao na prethodnim, onda bi za prvi krug iz budžeta, kandidati dobili nešto više od 200 hiljada evra. Prolaz u drugi krug bi naplatili sa dodatnih skoro 1,3 miliona evra.

Ipak suština je da se sav taj novac mora opravdati. Bojan Klačar iz CESID-a, za Telegraf kaže da kandidati ne mogu profitirati od novca koji dobiju od države, pre će kako kaže, upasti u probleme i dugove.

- Zakon je jasno propisao stvari. Ko uzima novac mora da položi izborno jemstvo, koje je u visini iznosa koji im se deli iz budžeta. Ako ne osvoji jedan odsto glasova, kandidat neće dobiti ta sredstva nazad - rekao je Klačar.

Da kandidovanje na izborima nije jeftino pokazuje i činjenica da kandidat mora sakupi 10 hiljada potpisa podrške. Osim, ako nema volontere, on će ljude koji stoje za pultovima morati da plati.

Posle toga, neophodno je potpise overiti, što će koštati još oko 500 hiljada dinara, uzimajući u obzir cene sa prethodnih parlamentarnih izbora, kada je bilo propisano da sudovi i notari strankama naplaćuju 50 dinara za overu jednog parafa.

(Telegraf.rs)