Vladimir Trifunović - heroj žive vojske i izdajnik mrtve države

Trifunoviću su sudili u tri države zbog predaje kasarne u Varaždinu, a on se branio da je spasio mlade vojnike

U ratu je uspeo da ujedini zaraćene strane, u miru je uspeo da ih zavadi. Ujedinio je u želji da ga vide iza rešetaka, a zavadio oko stava - da li je heroj ili izdajnik. Taj sud ćemo ostaviti istoriji. Činjenica je, da je kao komandant Varaždinskog korpusa imao dovoljno savesti da od regruta u hrvatskom okruženju 1991. godine ne pravi mrtve heroje.

Preporučujemo

Zato ga njegovi vojnici i njihove porodice slave kao heroja, a za državu, koja je tada bila na umoru, je postao izdajnik.  General JNA Vladimir Trifunović, čija tiha smrt u nedelju najbolje opisuje poslednje godine njegovog života, rekao je jednom prilikom da je jedini general kog je Hrvatska osudila za ratni zločin, a Jugoslavija jer ga nije počinio.

Preminuo Vladimir Trifunović, general JNA

Potresna priča bivšeg generala JNA: Uništio je svoj život da majke njegovih vojnika ne bi plakale

Njegovu 43 godina dugu vojničku karijeru u JNA do kraja njegovog života obeležio je događaj iz 22. septembra 1991. godine, kada je predao kasarnu u Varaždinu.

To je učinio kako bi spasao živote oko 280 vojnika i oficira JNA koji su se nalazili u blizini, pritom ostavljen na cedilu u okruženju višestruko brojnijih pripadnika hrvatske vojske, dok su mu žena i deca bili taoci.

Zauzvrat je od Hrvata tražio da pripadnicima JNA bude obezbeđen siguran transport do slobodne teritorije.

– Ljudi koje sam spasio, to su deca sirotinje. Oni koji su imali vezu i šansu, svi su povučeni iz opasnih garnizona, a ja sam spasao one koji nisu imali nikoga. Moja prva misao bi ponovo bila da spasavam ljude kojima ja komandujem. Vode se ratovi koji nemaju nikakvog smisla. Ubijaju se komšije, zavađa se narod, a ja to nisam želeo. Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju – rekao je Trifunović.

U Beogradu je 1995. osuđen za izdaju, na 11 godina zatvora, u trećem sudskom procesu, da bi ga posle snažnog pritiska javnosti tadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić abolirao 1997. godine. Vrhovni sud Srbije je 2010. godine ukinuo presudu protiv njega i grupe njegovih oficira. Ipak, proveo je tri godine u Zabeli, a kazna mu je prethodno bila smanjena na sedam godina.

Na sudu se Trifunović branio rečima da varaždinskim braniteljima nije ostavio praktično ništa, to jest da je podređenima izdao zadatak da onesposobe tehniku i borbena sredstva.

Rekao je i da se se po povlačenju, zajedno sa svojim ljudima stavio na raspolaganje komandi za dalja dejstva.

Tokom devedesetih, često su se čule teze da je Trifunović predajom Varaždinskog korpusa omogućio hrvatskoj strani da za vreme rata dođe do nekoliko desetina tenkova, što je kasnije iskorišćeno za ubijanje srpskog življa u Hrvatskoj.

Ipak, i Okružni sud u Varaždinu ga je 1993. godine pravosnažno osudio za ratni zločin na varaždinskom području. Županijski sud u Varaždinu na njegov zahtev 2013. odlučio da obnovi postupak, na Trifunovićev zahtev.

- Trifunović je osuđen na obe strane za potpuno različite stvari, što je apsurd cele situacije. U tri države bivše SFRJ je osuđen ili krivično gonjen - naveo je pre šest godina njegov branilac i izrazio nadu da će na kraju Trifunović u Srbiji uskoro biti rehabilitovan, a u Hrvatskoj oslobođen optužbi.

Sudska rehabilitacija generala bivše JNA Vladimira Trifunovića jedino je pravedno rešenje u nepravdi dugoj skoro dve decenije, poručeno sa tribine "General žive vojske", u januaru 2010. godine.

No, stigmatizaciju sa suda, pratila je stigmatizacija u javnosti.

Kad su se mediji zanimali za njegov slučaj, često je govorio da mu treba stan od države kako bi mogao okupiti najbliže koji su se zbog njegovog stradanja rasuli i osiromašili.

Ponavljao je i kako želi da mu se vrati penzija koja mu pripada po činu, da mu se isplate zaostali dodaci, te da ga "država obešteti zbog 20-godišnjeg maltretiranja, robijanja, ali i narušavanja ugleda kroz suđenja i klevete koje su i najviši vojni zvaničnici iznosili".

Prisećajući se kako su u Srbiji bili dočekani vojnici koje je spasio, a koji su kasnije svedočili o događanjima u Varaždinu, Trifunović je u dokumentarnom filmu Predstava: Izdajnik protiv zločinca, rekao kako su mu poručili da njima "ne trebaju živi ljudi, već da su Srbiji potrebni mrtvi heroji - da pozlate istoriju, da se Srbija njima ponosi".

Trifunović je objavio tri knjige: Moja borba za istinu, Buđenje savesti i Neću milost. Poslednje dane je dočekao u maloj hotelskoj sobi beogradskog hotela Bristol. Ta soba je od povratka iz Varaždina 1991. godine bila njegov jedini dom.

(Telegraf.rs/Tanjug/Blic/Al Jazeera)