Šarčević za Telegraf: Sve ministrove ideje - kako reformisati obrazovanje (VIDEO) (FOTO)

Reforma za reformom - šta će se sve promeniti u srpskom obrazovanju i kada? Za Telegraf govori Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog obrazovanja

U oblasti prosvete i nauke u prvih 100 dana rada vlade su započete značajne promene, ali još značajnije su najavljene za naredni period. Koje promene očekuju predškolski, a koje školski program? Kako će se izvesti racionalizacija mreže škola, ali i šta će obuhvatiti sve projekat digitalna škola? Kako da bude više informatike i sporta u školama, ali i kako primeniti u Srbiji dualno obrazovanje, samo su neka od pitanja za Mladena Šarčevića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Preporučujemo

SRBIJA STOPIRANA NA PUTU KA EU ZBOG UDŽBENIKA: Svi pričaju o poglavlju 26, ali da li znate na šta se ono odnosi?

Plenković U STAVU MIRNO zbog Srbije: SAD i EU pritiskaju Hrvatsku zbog poglavlja 26

Na obeležavanju 100 dana rada Vlade, rekli ste da ste Vi i Vaš tim dugoprugaši. Ono što karakteriše Vaš rad u ovom periodu je velika prisutnost na terenu. Šta kažete na osnovu obilaska Srbije, koji su gorući problemi u našoj prosveti?

- Neobučenost ljudi je najveći problem. Menadžment škola je na klimavim nogama. Selekcija kadrova je takođe decenijama loše rađena. Veliki problem, po mom mišljenju, je nedostatak vaspitne funkcije bilo koje ustanove. To je najvažnija poluga, koja mora da pokrene sve ostale poluge. To je priča između porodice i škole.

Najavili ste izradu više sistemskih zakona u oblasti obrazovanja. Koje su to ključne izmene, koje nas očekuju i kada ćete sa njima izaći pred Vladu i Skupštinu, odnosno javnost?

- Reforme se u svim državama rade sa jakim timovima i velikom količinom novca, dok su treća komponenta zakoni. Radi se istovremeno na svim zakonima, pre svega sistemskom. To je Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja iz koga će proisteći leks specijalisi za predškolsko, osnovnoškolsko, srednjoškolsko i visokoškolsko obrazovanje. Mi smo zakone poslali školama i fakultetima.

Kada govorimo o novinama, koje ste najavili za naredni period, da krenemo od najmlađih. Kažete da će akcenat će biti na na ranom razvoju, a ne na čuvanju dece. Kakve promene slede?

- Naš predškolski sistem obrazovanja treba da značajno poveća obuhvat dece za rano školovanje, jer su deca samo u urbanim centrima obuhvaćena u dovoljnom procentu. Bavimo se izradom novog kurikuluma za uzrast od tri do pet i po godina.

Među novinama u osnovnom obrazovanju, Šarčević je najavio promenu nastavnih planova i programa u cilju rasterećenja đaka, ali i osavremenjivanja nastave.

I dok će učenici tokom većeg dela januara odmarati, direktore i sekretare škola očekuje škola?

- Red je da pohvalimo dobar deo sistema, školama koje imaju ocenu četiri ćemo uručiti licence, uz kafu i sok. Oni koji su dobili tri imaće manju obuku, a oni koji imaju jedinicu i dvojku, znaci da nešto ne rade dobro. Ne možemo promeniti polovinu škola, ali možemo ih obučiti.

Ministar Šarčević je najavio da će od naredne školske godine informatika biti uvedena kao obavezan predmet. Pitali smo da li će školi biti pripremljene na vreme, ali i da li ima dovoljno obučenog nastavničkog kadra? U javnosti se takođe mnogo prašine diglo i oko fizičkog vaspitanja, odnosno bojazni da će na uštrb informatike, đaci ostati bez jednog časa fiskulture. Šta je konačno rešenje? Sa ministrom smo razgovarali i o poglavlju 26, čije otvaranje blokirala Hrvatska, opširnije u videu.

(Telegraf.rs)