Kako je krenulo, Srbija će spasavati Evropu
Evropska unija trpi brojne udarce. Sve je više evropskih premijera i predsednika kojima su nacionalni interesi važniji od evropskih. Šta će doneti novi izbori u evropskim državama?
Sve je više evropskih premijera i predsednika kojima su nacionalni interesi važniji od evropskih. Tome u prilog govore i prošlonedeljni izbori u Moldaviji i Bugarskoj, ali i favoriti na predstojećim izborima u Austriji, Francuskoj i Holandiji. Postavlja se pitanje, da li će nacionalni nadjačati nadnacionalni interes, ali i gde je u celom tom procesu Srbija?
Očekujem drugačiji stav SAD o prijemu Kosovu u Unesko
Evropska unija trpi brojne udarce. Migrantska kriza i jedinstveno „ne” zajedničkim kvotama za preraspodelu migranata od strane zemalja Višegradske grupe (Slovačke, Poljske, Mađarske i Češke), Bregzit, jačanje desničarskih partija u Austriji, Francuskoj, Holandiji, Mađarskoj, Poljskoj i Nemačkoj, samo su neki od problema, koji drmaju temelje evropske zajednice. Tome treba dodati i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, jer još uvek nije jasno definisana njegova politika prema Briselu.
Sve navedeno daje dodatnu snagu pominjanim desničarskim pokretima da na izborima odnesu pobedu i preokrenu sada vladajući koncept jedinstvene Evropske unije.
U Moldaviji i Bugarskoj su za predsednike izabrani Igor Dodon i Rumen Radev izrazito nacionalni lideri. Na njih se naslanjaju odavno izabrani Viktor Orban i predstavnici vladajuće partije u "Pravo i pravda" u Poljskoj.
- Toga će sve više biti u Evropi. To je jedan novi duh, koji prevazilazi podele iz Hladnog rata i predstavlja kretanje nacionalnih država sebi - kaže za Telegraf Dragomir Anđelković, politički analitičar.
Prema njegovim rečima, radi se o ideološkoj podeli između onih koji su suverenistički nastrojeni i onih koji imaju mundijalistički koncept.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihailo Crnobrnja za Telegraf kaže da je fenomen nadnacionalne EU nagrižen ne zbog izbora Trampa, već zbog procesa u samoj Evropi. U te procese svrstava Bregzit, referendum u Kataloniji i naravno jačanje desničara u Austriji, Mađarskoj, Poljskoj i Nemačkoj.
- Sve to slabi ideju nadnacionalizma i vraća ka nacionalizmu. Najopasnji u tom kontekstu je pokret Mari Le Pen. Ukoliko ona pobedi u Francuskoj, bojim se da je cela EU ugrožena - izjavio je Crnobrnja.
Samim tim postavlja se i pitanje smisla puta Srbije ka Evropskoj uniji. Crnobrnja za Telegraf pojašnjava da se taj smisao delimično gubi.
- Moraćemo da se prestrojimo u dve kolone. U jednu kolonu koja veruje da nacionalizam nije dobra budućnost i da će taj proces proći, te da perspektiva treba da bude nadnacionalno. Sa druge strane biće populisti, koji će dobiti vetar u leđa - smatra Crnobrnja.
On ipak opominje da u Evropsku uniju ne idemo zbog Evrope, već zbog nas samih. Samim tim kaže da se u tom procesu mormao menjati, kako bi zbog nas modernizovali državu i društvo.
(Telegraf.rs)