Pre 21 godinu potpisan je DEJTONSKI SPORAZUM: Tada su Milošević, Tuđman i Izetbegović odredili sudbinu cele Juge

Okvirni sporazum je potpisan u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson, u američkom gradiću Dejton, u državi Ohajo, 21. novembra 1995, a ozvaničen je 14. decembra iste godine u Parizu, pa ga zovu još Parisko-dejtonski mirovni sporazum

Danas se navršava 21 godina od potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, poznatiji kao Dejtonski sporazum, čiji su garant sprovođenja Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina.

Preporučujemo

Nikolić: Imaćemo "otvoreni udar" da priznamo Kosovo

Okvirni sporazum je potpisan u američkoj vojnoj bazi Rajt Peterson, u američkom gradiću Dejton, u državi Ohajo, 21. novembra 1995, a ozvaničen je 14. decembra iste godine u Parizu, pa ga zovu još Parisko-dejtonski mirovni sporazum.

U prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, potpislali su ga predsednici Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.

Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan je podela BiH po ključu 51 posto teritorije Federaciji BiH i 49 posto Republici Srpskoj, te Distrikt Brčko.

Dejtonski sporazum je najveća ovlašćena dao entitetima i naznačio osnovna ovlašćenja za nivo zajedničkih državnih organa.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN-a, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma na miroljubiv način.

Dejtonski sporazum bio je kulminacija šatl-diplomatije, koju je počeo američki diplomata Ričard Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD.

Ovaj dokumen te BiH doneo prekid rata, a u međuvremenu je pretrpeo stotinak promena.

Danas, po mišljenju dela međunarodnih zvanicnika, vreme je za njegovu reviziju kojoj se, međuitm, protive Srbi. Bošnjaci se zalažu za ukidanje RS i centralizaciju vlasti u Sarajevu, dok Hrvati smatraju da su dosadašnjim promenama obespravljeni, te da Hrvati treba da dobiju svoj entitet sa glavnim sedištem u Mostaru.

Srbija podržava Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet BiH, a srpski premijer Aleksandar Vučić upozorio je nedavno da onaj ko pokušava da "raspakuje" Dejtonski mirovni sporazum, pravi problem svima bez obzira što, kako je rekao, taj sporazum nije idealan.

- Plašim se svega i svačega ako to neko bude pokušao. Srbja ima obavezu kao potpisnicima Dejtonskog sporazuma, ali i zato jer ima svoj narod preko Drine. Zato je naše da uradimo sve da smanjimo tenzije - rekao je premijer.

Aktuelni predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić izjavio je da promene Dejtonskog sporazuma neće biti, osim ako se narodi u BiH o tome dogovore.

- Nemoguće je ponovo sastaviti istu ekipu zemalja, učesnika i da svi imaju iste poglede i stavove. Otvaranje teme promene Dejtonskog mirovnog sporazuma znači afirmaciju tri potpuno različite vizije BiH - upozorava Ivanić.

Jedna vizija je, precizira on, dominantno u Sarajevu i podrazumeva BiH bez entiteta, druga je u Banjaluci i podrazumeva nezavisnu Republiku Srpsku ako je moguće, dok je treća u Mostaru, a odnosi se na uspostavljanje trećeg entiteta ili neke posebne institucije za predstavnike hrvatskog naroda.

- Ako to otvorimo, dobijate ponovo neku vrstu sukoba koji su postojali još od pre rata i automatski nastavak ratnih ciljeva eventualnim političkim sredstvima. To je potpuno pogrešno - rekao je Ivanić povodom 21 godine od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

On ne misli da postoji međunarodna saglasnost o tome da se stvari mogu promenti i da postoji jedinstven pogled međunarodnih ključnih faktora kako bi prema takozvanom "Dejtonu dva" BiH trebalo da izgleda.

- Jasno je da to niko neće - rekao je Ivanić.

Da je nerealno i krajnje štetno bilo kakvo dalje eksperimentisanje sa strukturom koju je ovaj sporazum uspostavio, smatra i premijerka RS Željka Cvijanović.

Ona je, povodom 21. godišnjice od potpisivanja Dejtona, poručila je Vlada RS čvrsto opredeljena da zaštiti nadležnosti Srpske, da se odupre svim izazovima i da nastavi da vodi odgovornu, odlučnu i nenasilnu politiku da bi zaštitila prava svojih građana legitimnim, zakonskim i demokratskim metodama.

Smatra i da su su nezakonite promene ustavne stukture, koje su sproveli visoki predstavnici svojim nametnutim odlukama, dovele upravo do onih devijacija i problema koje je sporazum nastojao da spreči.

Inače, u RS se dan usvajanja Dejtona obeležava kao praznik i neradni je dan.

Priče o "Dejtonu dva", međutim, ne prestaju.

Tokom prve zvanične posete hrvatskog premijera Andreja Plenković Sarajevu i Mostaru za evropski put BiH i ravnopravnost bosanskohercegovačkih Hrvata, on je najavio da će evropski put BiH prioritet spoljne politike njegove zemlje, ali i ravnopravnost hrvatskog naroda koji tu živi.

Plenković je rekao da veruje da bi BiH trebalo da bude funkcionalna država, a Hrvati ravnopravni sa druga dva konstitutivna naroda. A, prema njegovom uverenju, to je moguće uz ustavnu reform BiH.

Plenković je podsetio da su hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu, među kojima je bio i on, poručivali da je vreme za "nadogradnju Dejtonskog okvira" za šta je nužna "ustavna reforma zasnovana na načelima federalizma, decentralizacije, supsidijarnosti i legitimnog predstavljanja".

(Telegraf.rs / Tanjug)