PUTIN PRAVI NOVI ISTOČNI BLOK NA BALKANU: Da li je Srbija na redu posle Moldavije i Bugarske?

U istom danu u Moldavija i Bugarska su dobile proruske predsednike. Ima li Putin neki tajni plan i za Srbiju?

U nedelju su u dvema balkanskim zemljama izabrani proruski predsednici. Predsednički izbori biće održani i u Srbiji naredne godine, a sa tim u vezi evropski komesar za proširenje Johanes Han kaže da strahuje od novih nacionalističkih izjava oko predsedničkih izbora u našoj zemlji, imajući u vidu imena pojedinih kandidata. Kandidaturu su istakli Vojislav Šešelj i Boško Obradović, lideri SRS i Dveri, jasno proruski orijentisanih stranaka, dok aktuelni predsednik Tomislav Nikolić lično gaji jake simpatije prema Moskvi. Da li Rusija na Balkanu kreće u stvaranje novog istočnog bloka, kroz blisku saradnju sa šefovima država?

Preporučujemo

DANAS U ASTANI, SUTRA U MOSKVI: Razgovori o izvozu Fijata na evroazijsko tržište (FOTO)

Američki specijalci u Banjaluci u akciji razbijanja terorista: Nastavak ratnih igara na Balkanu

Novoizabrani predsednik Moldavije Igor Dodon će u okviru svoje prve posete nekoj stranoj zemlji na novoj funkciji doputovati u Rusiju, najavio je šef njegovog predizbornog štaba Jon Čeban. Time se šalje jasna poruka u kom pravcu će ići politika nove administracije u Kišinjevu.

Sa druge strane, novi predsednik Bugarske Rumen Radev tokom kampanje pozvao je na ukidanje sankcija u Rusiji i izjavio da Bugarska mora da zauzme pragmatičan stav prema ruskoj aneksiji Krima. Stav, koji je totalno suprotan zvaničnoj politici Evropske unije, čiji je Bugarska član.

Da li je nastupilo vreme za novu podelu karata i interesnih sfera u svetskoj politici? Ovo pitanje dodatno dobija na težini, posle telefonskog razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa, nakon koga je najavljena konstruktivnija saradnja Rusije i SAD.

Gde je u svemu ovome Srbija? Istok zapadu i zapad istoku, večito na ivici i večito prostor oko koga su veliki lomili koplja.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za naš portal da je Balkan samo jedno od polja gde se testiraju odnosi moći.

- Na Balkanu su karte odavno podeljene još posle pada Berlinskog zida. Nema mnogo prostora za prekomponovanje stanja i odnosa, osim u slučaju globalnog dogovora - rekao je Stanković.

I drugi naši sagovornici kažu da nije po sredi podela interesnih sfera, već novi trend u svetskoj politici. Naime, izbor Trampa, očekuju, dovešće do jačanja desnice i kandidata koji zastupaju nacionalističku politiku.

- Možda je podela na proruske i proameričke, odnosno prozapadne kandidate prevaziđena. Pre će biti razlika između kandidata, koji će na predsedničkim izborima zastupati nacionalno-suverenističku politiku i onih koji su mundijalistički orijentisani - kaže za Telegraf, Dragomir Anđelković, politički analitičar.

On kao primer takvog svetskog trenda, pored Trampa navodi i Norberta Hofera u Austriji, odnosno francuske desničarske partije.

Da desnica u EU ojačava smatra i Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku. Ona podseća da će se naredne godine birati šefovi država i u Holandiji i Nemačkoj. Kada govori o situaciji u Srbiji, Joksimović kaže da će najrealnije šanse za pobedu na izborima imati kandidat koga bude podržala Srpska napredna stranka.

- Ono što je najvažnije, jeste da smo ove godine imali parlamentarne izbore, koji su suštinski potvrdili evropsku opredeljenost građana - izjavila je Joksimović.

Strasti u Srbiji smiruje i premijer Aleksandar Vučić. Kaže da deli uverenje evropskog komesara Johanesa Hana da populizam ne donosi dobrobit i istakao da njegova vlada upravo stoga vodi odgovornu i ozbiljnu politiku, politiku rada i temeljnih promena.

(Telegraf.rs)