Ako bi Srbija uvela sankcije Rusiji, trpela bi STRAVIČNE POSLEDICE

Sva istraživanja pokazuju da 65% do 85% naših građana se protivi uvođenju tih sankcija

Kao grom iz vedra neba stigla je izjava ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Čepurina da će ulaskom Srbije u EU bilateralne poslovne veze pretrpeti značajne promene. Naravno, upozorenje se pre svega odnosilo na oblast energetike, a dobro je poznato koliko smo zavisni od ruskog gasa.

Preporučujemo

Srbija u roku od 8 sati dobila DVA ULTIMATUMA, prvi iz Moskve, drugi iz Brisela. NE ZNA SE KOJI JE GORI

Srbija priterana uza zid: NIŠTA OD EU ako ne uvedemo SANKCIJE RUSIJI!

Kao da Čepurinova izjava nije dovoljna, usledio je i pritisak iz Brisela. Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku s bezbednosnom i spoljnom politikom EU. Ili kako je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, to preveo na srpski - moramo da uvedemo sankcije Rusiji.

Iako je premijer Aleksandar Vučić bio izričit i rekao da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, ostaje pitanje da li će Evropska unija dodatno usloviti proces pristupanja direktnim zahtevom da se pridružimo sankcijama, koje su evropske zemlje odavno uvele.

Kolika bi bila finansijska šteta, kada bi uveli sankcije Rusiji? Na ovo pitanje su nam u Privrednoj komori Srbije - kratko odgovorili - teško je proceniti.

- Iako razmatranje pitanja uvođenje sankcija, s obzirom na jasnu poziciju Vlade Srbije, zvuči praktično nerealno, takav problem bi rezultovao trenutno nesagledive posledice na ekonomske i ukupne odnose Srbije i Rusije i celokupne Evroazijske ekonomske zajednice – tržišta od 182,7 miliona stanovnika, sa kojim je Srbija trenutno u pregovorima oko uspostavljanja jedinstvenog ekonomskog trgovinskog sporazuma - kaže za Telegraf Dejan Delić iz PKS.

Ovome u prilog treba dodati raspoložive podatke da je ukupna robna razmena između Srbije i Ruske Federacije u 2012. godini dostigla je 2.719,3 miliona dolara.

Rusija je četvrti partner Srbije kod izvoza sa učešćem od oko 7,2%, a treći u uvozu sa učešćem od 9,3%. Na uvoznoj strani godinama dominira učešće energenata u rasponu od oko 60% do 80%.

Ovako uspešna saradnja proističe iz sporazuma koje su naši zvaničnici 2000. i 2011. godine potpisali sa ruskim, a kojima je predviđeno da je oko 99% proizvoda oslobođeno plaćanja carine u međusobnom prometu, pod uslovom da je 51% proizvoda domaćeg porekla.

Zato dodatno i plaši Čepurinova izjava, da će posle pristupanja Srbije EU, zona slobodne trgovine Srbija-Rusija ili Srbija-Evroazijska ekonomska unija biti prinuđena da prestane da funkcioniše.

- Revizija svih sporazuma bi u potpunosti zaustavila trgovinsku razmenu na određeni period, pre svega zbog izmene dokumentacije, koju koristi preko 700 srpskih kompanija koje godišnje izvoze proizvode u Rusiju - dodaje Delić.

Scenario po kome bi Srbija uvela sankcije Rusiji, nije moguć smatra i Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative. Mada su najviši srpski zvaničnici više puta ponovili da Beograd neće uvoditi sankcije Moskvi, Proroković kaže da je glavna brana javno mnjenje, odnosno raspoloženje naroda.

- Sva istraživanja pokazuju da 65% do 85% naših građana se protivi uvođenju tih sankcija. Tako da bi svaka vlast, koja bi to učinila imala grdnih problema i sa svojom popularnošću i sa objašnjavanjem te odluke - kaže Proroković.

Da će se Srbija naći u bezizlaznoj situaciji, sumnjaju i analitičari i političari. Čini se da je svima lakše da veruju, da će u narednom periodu doći do pomirenja Brisela i Moskve, i da će igra velikih zaobići Beograd.

(Telegraf.rs)