MUČKI STRELJAJU SRBE I VIČU "AJMO, UBIJ, UBIJ": Ovako je počela krvava "Oluja" (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)

Iako je kretanje izbeglica bilo uočljivo, jer su išli u kilometarskim kolonama u kolima, traktorima i peške, hrvatske snage su ih granatirale i bombardovale iz aviona

Odluka o akciji "Oluja" doneta je 31. jula 1995. godine na Brionima, kada je na sastanku sa tadašnjim vojnim vrhom hrvatski predsednik Franjo Tuđman izjavio: "Tema naše današnje rasprave je nanošenje takvih udaraca da Srbi praktično nestanu sa ovih prostora…Imamo podršku Nemačke, NATO-a, a delimično i Amerike – stvar je hitna!"

Preporučujemo

UBILI VIŠE OD 1.200 LJUDI, PROTERALI 250.000: Kad vidite koliko ih je osuđeno zbog toga, razbesnećete se! (VIDEO)

Četiri dana kasnije u pet sati ujutru krenuo je kombinovani napad stotine hiljada hrvatskih bojevnika na sve linije odbrane zaštićene zone Ujedinjenih nacija, na celokupnu teritoriju Republike Srpske Krajine.

Saradnju sa SAD priznao je tadašnji šef Hrvatske obaveštajne službe, Tuđmanov sin, Miroslav, kao i američki ambasador u Zagrebu – Piter Galbrajt, koji je pre četiri godine u intervjuu za Slobodnu Dalmaciju izjavio:

- U Oluji su se dogodili vrlo ozbiljni zločini. Sistemski su paljene i pljačkane srpske kuće i ubijani civili koji su tamo zatečeni.

Srpski vojnici uspeli su na teritoriji opština Glina i Petrinja, u direktnom sukobu sa bojevnicima, nanesu teške gubitke i napreduju duboko u neprijateljsku teritoriju, ali samo na nekoliko sati. Hrvati su ih iznenadili, napavši ih s leđa. Zauzimanjem vrhova Dinare, Glamoča i Bosanskog Grahova preko Strmice, hrvatska vojska došla je iza svih linija odbrane i uspela da zauzme glavni grad Krajine. Srpskoj vojsci preostalo je bilo samo jedno – da štiti i nekako izvlači svoj narod.

- Ni jednog momenta nisam pomišljao da zauzimam hrvatsku teritoriju, samo mi je na pameti bilo da spasim svoj narod i izvučem ga sa teritorije koja je nama nasilno oduzimana - rekao je srpski komandant.

Uznemirujući video streljanja:

Četrdeset osam sati je hrvatska artiljerija udarala na sve što je bilo srpsko – vojnike, civile, žene, decu, starce, izbeglice, crkve, škole. Za ta dva dana upali su u sve teritorije gde je bilo Srba i ubijali sve što su zatekli živo ili odvodili u logore.

U strahu i panici stotine hiljada Srba krenulo je prema Petrovačkoj cesti ka Srbiji da bi spaslo goli život.

Iako je kretanje izbeglica bilo uočljivo, jer su išli u kilometarskim kolonama u kolima, traktorima i peške, hrvatske snage su ih granatirale i bombardovale iz aviona, nadomak sela Tomina kod Savskog mosta. Zatim su kolonu presretali i naoružani Hrvati. Izbacivali su ih iz kola i mučki ubijali - nekada pojedinačno, a nekad na gomili.

Maja 1993. godine, posle zauzimanja Medačkog džepa, Tuđman je rekao:

- Hrvatska je ostvarila veliki uspeh u borbi protiv Srba, jer ih je 91. godine bilo 12,2%, a sada ih ima manje od 8%. Srpsko pitanje u Hrvatskoj biće rešeno kada ih bude bilo manje od 3%!

Tuđmanov san je ispunjen. Prema podacima međunarodnih organizacija, u Hrvatskoj je 1991. godine bilo 600.000 Srba, 2001. godine, bilo ih je 120.000.

- To je bio nedosanjani stoletni san hrvatskog naroda u celini, stalni ideal svih naših predaka, težnja i čežnja svakog našeg čoveka u domovini - rekao je Tuđman na skupštinskom obraćanju 1998. godine, nakon stravičnog zločina.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / Izvor: oslobođenje.rs)