Hronologija predsedničkih izbora u Srbiji

Ovu funkciju do sada je obavljalo troje ljudi - Slobodan Milošević i Boris Tadić u dva mandata, a Milan Milutinović jednom

Od 1990. godine, predsednik je do sada bio biran devet puta, od kojih su četiri izborna ciklusa bila neuspešna.

Srbija je u pet navrata uspela da izabere predsednika, a tu funkciju obavljalo je troje ljudi - Slobodan Milošević i Boris Tadić u dva mandata, a Milan Milutinović jednom.

Na prvim izborima za predsednika Srbije nakon uvođenja višestranačja, decembra 1990. godine, nadmetala su se 32 kandidata, a tada je izašlo 71,5 odsto upisanih birača.

Na tim izborima je sa 65,34 odsto pobedio nekadašnji lider socijalista Slobodan Milošević, lider SPO Vuk Drašković zauzeo je drugo mesto sa 16, 4 odsto, a sledili su Ivan Ðurić, Sulejman Ugljanin, Vojislav Šešelj.

U novoj trci, koja je usledila dve godine kasnije, učestvovalo je sedam kandidata, a ponovo je pobedio Milošević, osvojivši 56,42 odsto glasova, dok je na drugom mestu bio Milan Panić sa 34,02 odsto glasova.

Kada je Milošević izabran za predsednika SR Jugoslavije, jula 1997. godine, raspisani su novi izbori za predsednika Srbije, koji su održani septembra te godine, a na kojima je učestvovalo 17 kandidata.

Kako nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu, u drugi krug su ušli kandidat socijalista Zoran Lilić i lider SRS Vojislav Šešelj.

Šešelj je u drugom krugu dobio 49,10 odsto, a Lilić 47,90 odsto, ali kako na izbore nije zašla polovina upisanih birača, novi izbori su raspisani za decembar iste godine.

Na njima je učestvovalo sedam kandidata, a u prvom krugu Milan Milutinović dobio je 43,7 odsto, a Šešelj 32,19 odsto.

Kako nijedan nije dobio potrebnu većinu, odnosno više od 50 odsto izašlih birača, glasanje je ponovljeno, pa je u drugom krugu pobedio Milutinović.

Sledeći izbori održani su septembra 2002. godine, na kojima se nadmetalo 11 kandidata, a u prvom krugu najviše glasova dobili su lider DSS Vojislav Koštunica, i to 30,89 odsto i tadašnji predsednik G17 plus Miroljub Labus 27,36 odsto.

U drugom krugu je Koštunica dobio 66,86 odsto glasova, ali zbog nedovoljnog odziva birača (50 odsto + 1), predsednik republike nije izabran ni u drugom krugu glasanja, tako da je ponovljen ceo izborni postupak.

Tako su novi izbori održani u decembru iste godine, a na njima su se nadmetala samo tri kandidata, ali budući da ni na njima nije izašla polovina od ukupnog broja birača upisanih u birački spisak, nije bilo drugog kruga, već su izbori opet bili ponovljeni.

Novi su održani novembra 2003. godine, učestvovalo je šest kandidata, a na njima je najviše glasova dobio tadašnji radikal Tomislav Nikolić (46,23 odsto), a demokrata Dragoljub Mićunović 35,42 odsto.

Međutim, kako ni tada nije izašao dovoljan broj birača nije bilo drugog kruga, već se juna 2004. godine išlo na nove izbore.

U toj izbornoj utakmici nadmetalo se 15 kandidata, Nikolić je dobio 30,60 odsto, a demokrata Boris Tadić 27,37 odsto, ali pošto nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu, moralo se u drugi krug, kada je Tadić osvojio 53,24 odsto, a Nikolić 45,40 odsto.

Pošto je ispunjen zakonski uslov da pobeđuje kandidat koji dobije većinu glasova birača koji su glasali, bez obzira na to koliki je odziv, predsednik Srbije postao je Tadić.

Građani su na birališta ponovo izašli četiri godine kasnije, 2008. godine, kada je u prvom krugu Nikolić dobio blizu 40 odsto glasova, a Tadić 35,39 odsto, ali i ovog puta se išlo u drugi krug, kada je pobedu odneo Tadić sa 50,31, dok je Nikolić dobio 47,97 odsto.

(I. M. / Tanjug)