EKSKLUZIVNO: Ovaj dokument je NAJVEĆA TAJNA JUGOSLAVIJE - krije BRUKU SRBIJE i jezivu SUDBINU Gavrila Principa i njegove porodice

Telegraf.rs vam ekskluzivno prenosi dokument koji je dugo bio najbolje čuvana tajna Jugoslavije, a otkriva jezivu sudbinu Gavrila Principa i njegove porodice

O čoveku kome se i danas dive širom bivše Jugoslavije, Gavrilu Principu, ispričane su mnoge priče, neke od njih su i teroije zavera kojima su na Balkanu, poznato je skloni svi. Ipak malo je poznat život njegove porodice nakon atentata i Prvog svetskog rata u tada Kraljevini Jugoslaviji. Telegraf.rs vam ekskluzivno donosi zvaničan dokument (koji nikada nije bio objavljen i dugo je bio čuvan kao tajna u Arhivu Dvora) koji daje odgovor na pitanje šta se dogodilo sa porodicom Princip i kako su živeli nakon oslobođenja od Austrougara!

Preporučujemo

(EKSKLUZIVNI FOTO) USTAŠE I ANTE PAVELIĆ UBILI SU SRPSKOG KRALJA! Nikad objavljeni detalji ATENTATA u Marseju (VIDEO)

U JEDINOJ SAČUVANOJ PESMI GAVRILA PRINCIPA spominje se BOGDAN ŽERAJIĆ. Ko je taj čovek?

Telegraf.rs je ekskluzivno došao do dokumenta iz Arhiva Dvora, koji je zaveden pod brojem 110-16 (prethodno je ovaj dokument čuvan u Arhivu Jugoslavije), a dugo je skrivan od očiju javnosti jer se u njemu može videti težak položaj oca, majke i braće Gavrila Principa u Kraljevini Jugoslaviji.

OVAKO JE UBIJEN GAVRILO PRINCIP: Zverski je mučen i prebijan, ZAKUCAVALI MU EKSERE POD KOŽU! (FOTO)

Baš pod ovim brojem 110-16 zavedeno je pismo Petra Principa (oca srpskog junaka Gavrila) kralju Jugoslavije Aleksandru I Karađorđeviću u kojem on preklinje za pomoć "svog gospodara" jer kako kaže prepušten je na milost ili ne sudbini, a njegova dva sina (braća Gavrila) nisu dorasla da izdržavaju svoju kuću i porodicu!

Petar je bio prost čovek - seljak, a porodica Princip, čiji je sin bio heroj nad herojima Jugoslavije, nakon završetka Drugog svetskog rata živela je u bedi i jedva je preživljavala.

KO HOĆE DA ŽIVI, NEK MRE! Naježićete se kad vidite šta još piše na spomeniku Gavrilu Principu!

Prema tvrdnjama iz Arhiva, a u koje je Telegraf.rs imao uvid pismo koje je Petar napisao kralju Ujedinitelju Jugoslavije najverovatnije napisao je jedan od činovnika u Sarajevu, budući da je otac Gavrila Principa bio nepismen.

U Arhivu Dvora nema pisanog traga (dokumenta) koji bi mogao pokazati kako je i da li je kračj Aleksandar uslišio molbe starog i iznemoglog Principa, već, kako smo se uverili na "licu mesta" piše samo da je Karađorđević mimo protokola pomogao Principove i dao im određena sredstva za živt.

Prema istorijskom zapisu Gavrilo Princip poslednji put bio je kod svojih roditelja oko Svetog Save (27. januara) 1914. godine i tada je navodno, majci pričao o Žerajiću, posetama njegovom grobu, o Srbiji i njenom demokratizmu, o kralju Petru, srpskim liberalima, o parlamentu, o seljacima kojima pripada zemlja i td.

Tužna i jeziva sudbina Principovih zadesila je i Gavrilovu majku Mariju (zvana Nana) koja je nadživela sina punih trideset godina, a u Drugom svetskom ratu, ustaše su spalile kuću Principovih, zaklali Gavrilovog brata, lekara Nikolu, a stara Nana je morala u zbeg kao i u ustanku 1875—78. Umrla je u noći između 12. i 13 jula 1945. u 87. godini života.

Gavrilo Princip bio je zatočen u samici, gde je polagano umirao od gladi i bolesti, prebijan sistematski, bukvalno svakodnevno. U vlažnim ćelijama, punim pacova, na golim daskama obitavali su robijaši u zloglasnom Terezinu, pa i sam Princip.

Nešto, što je pre bilo splačina nego čorba robijašima je deljeno svaki treci dan, a Gavrilo Princip je dobijao hranu tek svaki peti dan. Mučen je zverski na raznorazne načine, a “specijalitet” zatvora bilo je mučenje Gavrila Principa tako što bi ga stavili u drveno bure u koje je prethotno bilo zakucano mnoštvo velikih eksera, pa bi ga kotrljali u takvom buretu dok bi se veliki ekseri zabadali u Gavrilovo izranjanjeno mlado telo!

Pismo Petra Principa kralju Aleksandru I Karađorđeviću koje je napisano 28. februara 1922. godine u Sarajevu prenosimo vam, ekskluzivnu, u celosti:

"Njegovom Veličanstvu Kralju Aleksandru I Karađorđeviću

Gospodaru, poznavajući tvoju brigu za sinove ove zemlje, a o čemu sam se uverio u toku minulih ratnih godina - slobodan sam uputiti Tebi moju molbu.

Moj sin Gavrilo Princip, kao što je poznato, izgubio je život 1914. godine oslobađajući svoju napaćenu domovinu od jednog tiranina.

Jednog imam sada u vojsci gde služi svojoj otadžbini, a drugi kao učenik radi u jednoj beogradskoj juvelirskoj radnji.

Kraj mene ovde imam dva nedorasla sina koji nisu u stanju da me izdržavaju te sam pod starost ostavljen na milost i nemilost sudbini. Zbog čega sam prinuđen da te zamolim gospodaru za makakvu pomoć koja bi mi omogućila opstanak u današnjim teškim prilikama.

U nadi da će mi molba biti uslišena ostaje mi da gajim ljubav prema svom gospodaru, njegov ponizni podanik".

Više o životu i ubistvu kralja Aleksandra I Karađorđevića možete pročitati u knjizi Milana Bogojevića "Atentat 1934" u kojoj iznosi do sada nikada objavljene detalje.

(Darko Zlojutro)