SRBIJA JE SLOBODNA I DEMOKRATSKA - OVA PAROLA ODJEKUJE SVETOM! Evo zašto Srbi SRETENJE čuvaju kao OČI U GLAVI

Srbija danas slavi Dan državnosti, a evo koji su se to sve događaji bitni za istoriju odigrali na današnji dan zbog kojih Srbi danas slave

Sretenjski ustav je prvi ustav moderne Srbije u periodu kada je ona bila kneževina. Učeni Srbin iz Austrije, Dimitrije Davidović, tvorac je Ustava iz 1835, koji je donesen, izmeđuostalog, i da bi se ograničio apsolutizam kneza Miloša Obrenovića. Dan kada je donešen Sretenjski ustav obeležava se i kao Dan državnosti Srbije, a takođe i Srpska pravoslavna crkva svečano obeležava ovaj dan od 554. godine seća na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu i da sebe očisti.

Preporučujemo

SRETENJSKI, TURSKI, TITOV, SLOBIN: Ovo su svi USTAVI SRBIJE! Evo ko ga je prvi napisao

Ovaj ustav, koji je napisan za svega 20 dana je bio na snazi čitavih 55 dana, ali je bio jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba i predstavljao je najistočniji odblesak Francuske revolucije. Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec i po dana od donošenja, a njegov tvorac je isteran iz službe.

Šta mislite, koliko MILIONA EVRA nas je koštala dvodnevna proslava Dana državnosti?

Sretenjski ustav je izglasan tokom najvažnijeg skupštinskog zasedanja za vreme vladavine Miloša Obrenovića, u Kragujevcu, na ledini pored kneževe crkve, a njemu je prethodila duga i mukotrpna ustanička borba sa Turcima.

Miletina buna januara 1835. je bila neposredan povod za donošenje ustava. Nakon Drugog srpskog ustanka, glavni knežev takmac u vlasti je bila Narodna kancelarija, pretvorena 1826. godine u Beogradski sud. Nezadovoljstvo Miloševim apsolutizmom je dovelo do dizanja mnogobrojnih buna.

Pred samo skupštinsko zasedanje, koje je počelo 14. februara u ranim jutarnjim satima, a kojem je prethodila molitva crkvenih velikodostojnika i prizivanje duha svetog, knez Miloš Veliki je održao besedu, i sa improvizovane drvene bine tom prilikom poručio:

- Iz njega (Ustava) ćete videti da su opštenarodna prava koji će svaki Srbin uživati, prostrano, i onako opisana i razgranata kako ih samo čovečanstvo predpisuje. U njima ćete naći da je ličnost svakog Srbina slobodna, i da je svaki Srbin gospodar od svog imanja.

Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njenom donošenju. Austrija je takođe bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je donošenje ustava prokomentarisla kao "francuski rasad u turskoj šumi".

Kada je srpski izaslanik Mihailo German krajem februara odneo Ustav u Carigrad, turski ministar inostranih poslova je izjavio da je to "zarazitelna konstitucija". Ruski poslanik u Carigradu Butenjev bio je još strožiji, optužujući Srbe da su napravili francusko-švajcarsku konstituciju. Bile su mu problematične i boje na srpskoj zastavi jer su iste kao i na francuskoj. Knez Miloš, jedva je dočekao ovo odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine.

Ustav je donet na skupštini na Sretenje 14. februara 1835. godine. Za ovo skupštinsko zasedanje vladalo je ogromno interesovanje, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Sretenjska skupština okupila je 2.400 narodnih predstavnika iz cele Srbije, a donošenju Ustava, koji je izglasan drugog dana zasedanja, 15. februara, prisustvovalo je oko 10.000 znatiželjnika, uglavnom šumadijskih seljaka.Nisu izostali ni predstavnici velikih sila, zainteresovani za ishod događaja koji će obeležiti državotvornu istoriju naše zemlje.

Sretenjski ustav se ne naziva džabe prvim modernim srpskim ustavom. Reč je o jednom od prvih demokratskih ustava u Evropi. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autikratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine.

O tome koliko je Sretenjski ustav bio liberalan govori i član kojim se svakom robu dolaskom u Srbiju garantuje sloboda. U prvi ustav moderne Srbije bili su inkorporirani i najviši pravni akti mnogih evropskih zemalja: Belgije, Švajcarske, Poljske, Holandije, Portugalije.

Sretenje je jedan od najsvečanijih događaja na liturgiji, a ovaj praznik je u vreme cara Justinijana upriličen kao molitva da velike nesreće prestanu i molba Bogu da se kuga i zemljotresi zaustave.

Kada je Bogorodica u hram uvela Hrista na ovaj dan davne 554, prvosveštenik Zaharije, postavio je Mariju na mesto za devojke, kako bi dokazao njenu čistotu. U hramu su se pojavili starac Simeon i Ana, kći Fanuilova, koja je svojim duhovnim bićem, baš kao i starac Simeon, prepoznala prisustvo i dolazak velikog Mesije i potom objavila stanovnicima Jerusalima dolazak "dugočekanoga".

Na ovaj dan je podignut i Prvi srpski ustanak u Orašcu, koji se brzo proširio po celom Beogradskom pašaluku. Ustanici predvođeni Karađorđem su uspeli da u značajnom vremenskom intervalu zauzmu teritoriju pašaluka.

Ovaj ustanak, koji je počeo 1804, a završio se 7. oktobra 1813. prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815, koji je na kraju doveo do stvaranja moderne Srbije.

(Telegraf.rs)