SVI ZNATE ŠICERA, A NEMATE POJMA DA JE STVARNO POSTOJAO! Ubijao Srbe i partizane, a sada ga Srbija REHABILITUJE! (VIDEO)

Lik Juraja Špilera, poslužio je kao inspiracija piscu Arsenu Dikliću za lik policijskog agenta Šicera u romanu Salaš u Malom ritu, a ovo je priča o njemu

Srbija ako želi da bude članica Evropske unije mora da osudi i zločine komunističkog režima! Naša zemlja će morati da uvede i Dan žrtava komunizma posle Drugog svetskog rata, kao što su to uradile Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Mađarska. To je jedan od razloga zbog čega je Ministarstvo pravde otvorilo knjigu za žrtve od komunističkog režima posle 12. septembra 1944. godina. Ipak u moru ljudi koji su stradali od "Titove ruke" pronašli smo i jedno kome tu, možda i nije mesto, a radi se o Juraju Špileru osuđenom za ratne zločine, a koji je bio inspiracija za čuveni lik ŠICERA iz filma Salaš u Malom Ritu!

Preporučujemo

OTKRIVAMO: Srbija mora da osudi komunističke zločine da bi ušla u Evropu!

Pred Vladu Srbije i njen pregovarački tim prilikom razgovora o članstvu u EU će se u jednom trenutku pojaviti i pitanje poštovanja odluke Saveta Evrope iz 1997. godine o tome da svaka zemlja koja je imala komunistički režim vlasti nakon Drugog svetskog rata, a da je pri tome kandidat za punopravno članstvo u EU, mora da osudi zločine komunizma u svojoj zemlji.

DA LI ŽELITE DA SRBIJA UĐE U EU? Novo istraživanje kaže da je 48 odsto Srba za ulazak u UNIJU

Prema toj odluci Saveta Evrope, pored osude zločina od strane komunističkog režima Srbija će morati da i uvede Dan žrtava komunizma posle Drugog svetskog rata, kao što se obeležava i Dan žrtava fašizma.

Srbija je polako krenula u sprovođenje tog "izmirenja", a Ministarstvo pravde pokrenulo je "Otvorenu knjigu - registar žrtava komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine". Sve bi to bilo dobro da se baš u ovoj knjizi ne mogu naći i imena onih koji su osuđeni za najteže ratne zločine, a među njima je i Juraj Špiler, čuveni policajac koji je činio mnoga zlodela po Banatu.

Naime, tokom njegovog boravka u Novom Sadu, pre Drugog svetskog rata, on je uspostavio kontakte sa pripadnicima folksodjčera i Kulturbunda. Ova saradnja, bila je naročito vidljiva u vreme martovskih i aprilskih događaja 1941. godine, kada je on Nemcima odavao vojne i državne tajne. Početkom aprila 1941. tadašnji upravnik policije Todor Vojnović je napustio Novi Sad, a Špiler je preuzeo njegovu funkciju.

Kada su mađarske okupacione snage 13. aprila ušle i okupirale Novi Sad, odmah sutradan su otpočele progon i ubijanje srpskog stanovništva. Među uhapšenima tada se našao i Juraj Špiler, kao visoki policijski službenik. On je bio osuđen na smrt i izveden na streljanje. Pošto je bio samo ranjen, pravio se mrtav i pokušao je da pobegne, ali je uhvaćen. Na intervenciju folksdojčera pušten je i odveden u bolnicu.

Pošto je kao policijski službenik učestvovao u progonu ustaša, posle osnivanja Nezavisne Države Hrvatske, ustaše su tražile od Mađara da im isporuče Špilera. Da bih izbegao izručenje ustašama, Špiler je od folksdojčera dobio potvrdu da je Nemac (iako je bio Hrvat po nacionalnosti). On je tada svoje ime promenio u Gerog Špiler (nem. Georg Spiller). Na zalaganje njegovih prijatelja folksdojčera, krajem jula je prešao u Veliki Bečkerek, gde je postavljen za sekretara u Nadleštvu podbana Dunavske banovine za Banat. Ubrzo je postavljen za predstojnika policije u Velikom Bečkereku.

Policijske metode dr Juraja Špilera bile su veoma surove, pa su ih se i mnogi Nemci gnušali. Već u septembru 1941. godine, protiv Špilera je jedan nemački narednik podneo pritužbu krajskomandantu. On je u prijavi opisao sadističko mučenje jednog od uhapšenih komunista prilikom saslušanja (radilo se o Žarku Momirskom). Ove primedbe samo su uticale da Špiler još više napreduje, pa je februara 1942. godine postavljen za predstojnika Komande javne bezbednosti za Banat. Špiler je veoma veliku pažnju psovetio obaveštajnom radu, stvarajući mrežu obaveštajaca. Na osnovu toga on je septembra 1941. otkrio grupu, koju je predvodio komunista Voja Bošnjak i koja je pripremala akciju likvidacije dvojice policajaca iz Bečkreka, a u novembru je uspeo da oktkrije skoro čitavu organizaciju SKOJ-a u Bečkreku. Oktobra 1941, takođe dojavom usepo je da uhapsi Olgu Petrov. Posle strašnog mučenja u policiji, kojim je direktno rukovodio Špiler, ona ništa nije otkrila pa je upućena u Banjički logor.

Špiler se tokom vremena oslobađao uticaja svojih pretposatvljenih i direktno se vezivao za Gestapo. On je formirao grupu od 15 dobro obučenih policijskih agenata, koju je nazvao Udarna grupa. Tokom marta 1942. godine u borbi protiv Narodnooslobodilačkog pokreta u južnom Banatu, Špiler je delovao na području Pančeva. Špiler je tada organizovao akciju i opkolio kuću u kojoj su se nalazili Braca Petrov, njegova sestra Jelisaveta Beba i Stanko Tomić. Odbivši da se predaju, oni su puna tri časa pružali otpor policiji. Braca je u okršaju poginuo, dok su Jelisaveta i Stranko bili ranjeni.

Otkrivanje i likvidacija Žarka Zrenjanina Uče, sekeretara PK KPJ za Vojvodinu, novembra 1942. godine, desili su se gotovo slučajno, usled izdajstva jedne žene, ali je i u ovoj akciji učestvovao Špiler.

Pored hapšenja istaknutih komunista, Špiler je rukovodio akcijama čišćenja terena i blokadama naselja u svim krajevima Banata. Februara 1942. godine čitavih 13 dana, od 13. do 25. februara selo Kumane je bilo poprište divljanja njegovih policajaca. Tada je ubijeno i ranjeno 9 partizana, a ukapšeno oko 200 ljudi, pod optužbom da su partizanski jataci. Juna 1943. godine izvršio je dvodnevnu blokadu sela Vojvoda Stepa, Aleksandrovo, Banatsko Karađorđevo i Klarija i uhapsio 44 ljudi. Januara 1944. je izveo četvorodnevnu blokadu sela Višnjićeva i uhapsio 166 ljudi, a u martu je izvršio blokadu Karađorđeva i Aleksandrova i uhapsio 87 ljudi.

Za svoju službu u okupatorskoj policiji Špiper je bio tri puta odlikovan Gvozdenim krstom - najpre Krstom za ratne zasluge (bez mačeva), Krstom za ratne zasluge druge klase sa mačevima i Krstom za ratne zasluge prve klase sa mačevima.

Septembra 1945. godine je bio pozvan na saslušanje i tada je Amerikancima otkrio sve o svojoj policijskoj delatnosti, u nadi da ga neće izručiti Jugoslaviji, jer se borio protiv komunsita. Potom je bio uhapšen i upućen u internaciju u bivši nacistički logor Dahau. Iako mu je tvrdnja da je Nemac-folksdojčer, 1941. godine spasila glavu, u zarobljeništvu se više nije izjašnjavao kao Nemac. U toku njegovog boravka u Nemačkoj, u Jugoslaviji je Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača na području Banata organizovala veoma opsežnu akciju prikupljanja podataka i dokaza o mnogobrojnim Špilerovim zločinima. Na osnovu utvrđene odgovornosti, Pokrajinska komisija za Vojvodinu ga je 1. aprila 1946. godine proglasila za ratnog zločinca, a zatim je to 10. maja 1947. godine potvrdila i Državna komisija.

Proces izručenja Juraja Špilera jugoslovenskim vlastima je bio veoma dug i trajao je skoro dve godine. Prvi zvanični zahtev za njegovo izručenje podnet je 7. marta 1946, a prvo saslušavanje sa njim u Dahau je obavljen tek 9. januara 1947. godine. Početkom 1948. godine je isporučen u Jugoslaviju. Suđenje mu je održano od 24. novembra do 2. decembra 1948. godine u Zrenjaninu pred Krivičnim većem Vrhovnog suda Autonomne Pokrajine Vojvodine, kojim je predsedavao sudija Petar Varga. Pored njega, na istom procesu je bilo suđeno još pet lica. Odlukom suda Juraj Špiler je osuđen na kaznu smrti vešanjem, trajni gubitak političkih i građanskih prava i konfiskaciju imovine. Pored njega, na smrt je bio osuđen i Karl Heim, komandant Dojče Manšafta, dok su ostali osuđeni na vremenske kazne. Molba za pomilovanje mu je odbijena 8. aprila 1949. godine i ubrzo potom je pogubljen.

Lik Juraja Špilera, poslužio je kao inspiracija piscu Arsenu Dikliću za lik policijskog agenta Šicera u romanu Salaš u Malom ritu. U istomenom filmu i seriji, reditelja Branka Bauera iz 1975. godine lik Šicera odigrao je veoma uspešno glumac Miodrag Radovanović.

(Telegraf.rs)