SRBIJA JE U STRAHU OD TAJNI KOJE KRIJE SLOBINA VILA NA DEDINJU! Milošević je kupio za 2.000 maraka, a sada je NEPROCENJIVA!

Slobina vila u Tolstojevoj zarasla je u korov, a verovali ili ne bivši predsednik SRJ podneo je 2010. godine, iako je umro, zahtev za legalizaciju. Telegraf vam otkriva koje sve tajne krije ova kuća

Vest da je svojevremeno Slobodan Milošević, preminuli predsednik SRJ i osnivač Socijalističke partije Srbije, verovali ili ne podneo zahtev za legalizaciju vile od 682 kvadrata na Dedinju ponovo je u centar političkih zbivanja postavilo ovu kuću oko koje su se borili mnogi političari u Srbiji, ali i ljudi poput Joce Amserdama ili Ćazima Osmanija. Telegraf.rs vam otkriva sve misterije ove vile i zbog čega je ona toliko VAŽNA za Srbiju!

SKANDAL NA NACIONALNOJ GEOGRAFIJI: Omiljeni glumac pred celim svetom optužio Srbiju za genocid!

Preporučujemo

Malo je građana Srbije koji "iz rukava" mogu da kažu svoju kućnu adresu, ali kada se kaže Tolstojeva 33 odmah svi znaju da je to nekadašnja rezidencija omiljenog sina naših naroda i narodnosti Josipa Broza Tita kao i da je nju "kupio" za male pare bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.

2025. godina ipak neobavezni termin? Mekalister otkriva od čega će zavisiti pristupanje EU

"U Užičkoj kraj petnaestog broja, leži telo trostrukog heroja", glasile su reči pesme koja je često pevana u SFRJ, a odnosila se na vilu u kojoj je odsedao Josip Broz Tito. Druga čuvena adresa nije opevana, ali je Tolstojeva 33 palila narodnu maštu još od kada se tu doselio Slobodan Milošević, početkom 1990. godine.

Ova kuća je pala u zaborav i zarasla je u korov od kada se porodica Milošević 2003. godine "rasula po belom svetu", a ponovo je došla u centar javnosti informacijom da je Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, koji je bespravno izgradio 682 kvadrata u ulici Tolstojeva 33, te je 2003. godine podneo zahtev za legalizaciju, a da je isti ponovljen 2010. i to pod njegovim imenom iako je preminuo četiri godine ranije.

Ova kuća se često pojavi u medijima, a u njoj je navodno i lišen slobode Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, a "oko na nju bacio je" i Ćazim Osmani, koji je javno iskazao želju da je kupi.

Vest da se Milošević, čovek iz naroda koji je živeo u skromnom stanu na Crvenom krstu" seli na Dedinje obrazložena je u javnosti zbog pretnji po život predsedniku SRJ i brojnim atentatorima koji kruže oko njegove kuće i tako su Sloba i Mira stigli do kuće na Dedinju.

Nedeljnik Vreme svojevremeno je pisao da je imanje na kome je danas Miloševićeva vila pripadalo je pre Drugog svetskog rata Geci Konu, čuvenom izdavaču. On je plac na Dedinju kupio za svoje dve sestre. Porodica Kon je streljana u jesen 1941. godine, a po završetku rata imanje je oduzeto i nacionalizovano, kao i izdavačka imperija Gece Kona od koje je nastala današnja "Prosveta".

"Početkom sedamdesetih, nekadašnji visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i bivši predsednik Skupštine Socijalističke Republike Srbije Jovan Veselinov doselio se u Tolstojevu 33. Za njega je tada izgrađena vila od 180 kvadrata. Plac za novu vilu obezbedio je grad Beograd, a izgradnju je platila Vojvodina. U toj vili je Veselinov živeo sve do smrti 1982. godine, a posle toga je tu živeo njegov sin. Kada je doneta odluka da će to biti novi dom Miloševića, sinu Jovana Veselinova dodeljen je deo bivše kuće Rodoljuba Čolakovića, takođe u Tolstojevoj", pisao je ovaj nedeljnik.

Postojeću vilu je porodica Milošević preuredila, nadzidala i proširila na 326 kvadrata. Ogradu od poprečnih metalnih šipki ofarbanih u zeleno, koja je imala više dekorativnu nego bezbednosnu funkciju, zamenile su teške metalne ploče koje i danas stoje, mada ozbiljno nagrižene rđom.

25. jula 1991. godine Slobodan Milošević je podneo zahtev Skupštini Beograda za otkup pomenute kuće. Vrednost vile je procenjena na 7.381.502 ondašnja dinara, a rok otplate bio je 38,5 godina. Nemačka marka je tada vredela 14 dinara, ali je početnu sumu dolazeća inflacija svela na oko 2.000 maraka, koliko je Milošević platio za otkup.

Dok su trajale demonstracije devedesetih i ratovi, posed Miloševićevih se širio. Deo placa u Tolstojevoj 31 Miloševiću je poklonio prvi komšija, Bogoljub Karić. Iza kuće u Tolstojevoj 33 je plac koji pripada Užičkoj 34. I taj plac i kuća na njemu su postali vlasništvo Miloševića, mada se oko tog vlasništva i danas vodi spor.

Posle bombardovanja 1999. godine porodica se preselila u vilu "Mir" u Užičkoj ulici. Zvanično je saopšteno da je do preseljenja došlo jer su geleri tokom bombardovanja oštetili kuću u Tolstojevoj, pa su zbog toga Miloševići krenuli u adaptaciju kuće. Inače, sve radove na kući, još od prvog useljenja Miloševića, pratile su priče o nedostatku potrebnih odobrenja nadležnih gradskih službi.

Posle pada Miloševića dugo se nagađalo na kojoj adresi žive on i njegova porodica. Ispostavilo se da su bili u vili "Mir", gde je Milošević i uhapšen 1. aprila 2001. i odveden u Centralni zatvor, odakle je kasnije izručen Haškom tribunalu. Posle njegovog hapšenja Mira Marković se vratila u Tolstojevu 33, odakle je napustila zemlju februara 2003. godine.

Glasine o prodaji kuće ruskim biznismenima za pet miliona dolara, da bi se Marko i Mira stambeno zbrinuli u Moskvi, nisu nikada potvrđene, kao ni ona da je kuću kupio Joca Amsterdam za tri miliona evra.

U knjizi Juče ili sutra Mira Marković je, sećajući se početka 1990. godine, napisala: "Bila je topla ta zima, čitav januar i februar. Sećam se da smo se poslednje januarske večeri preselili iz našeg divnog, divnog i beskrajno vedrog stana u Ulici 14. decembra, u Tolstojevu ulicu, u kuću u kojoj je bilo mnogo tamnog drveta. (Šest sledećih godina sam planirala da jednog dana, dok mi je muž na poslu pa ne može da vidi i da se ljuti, sve te tamne grede po zidovima i na plafonu na brzinu prefarbam u belo.) Čitavog februara smo sređivali kuću u kojoj ćemo od tada živeti."

U intervjuu za "Politiku internešenel", koji je preneo nedeljnik Vreme, januara 1992, Mirjana Marković je na pitanje novinarke da li je njena želja bila da porodica živi na Dedinju odgovorila: "Kada bih mogla da biram, stanovala bih u Knez Mihailovoj ulici. Volim atmosferu centra grada, trga, glavne ulice. Volim da sam blizu svog fakulteta, blizu malih kafana u centru grada u kojima sam godinama provodila mnogo vremena sa svojim drugovima i kolegama sa Univerziteta, blizu prodavnica i izloga, u srcu gradskog žamora koji utihne kasno noću i počinje već rano izjutra."

U opisima bašte u Tolstojevoj, u kojoj je procvetala japanska dunja, "ptice se vratile s juga i cvetalo voće ispod prozora Markove sobe", jedan pasaž posvećen je vrbama. "Gledam vrbe ovih nekoliko godina, naročito ovu u našem vrtu i tražim objašnjenje – vrbe se, one žalosne naročito, smatraju nežnim, osetljivim drvećem. One zaista deluju tužno, žalosno, gotovo ranjivo. Zbog te njihove ranjivosti uvek sam bila na strani vrba. Kad smo se ovde doselili prvo drvo koje smo zasadili bila je vrba."

Retki su detalji koji govore o unutrašnjosti kuće. Markovićeva pominje "opuštanje ispred jedne plavičaste slike u dnevnoj sobi, koju svaki put gledam kao da je vidim prvi put". Ostao je zabeležen i sto, "drap boje, od pečenog laka i italijanskog dizajna iz 1985", koji je iz stana na Crvenom krstu prenet u Tolstojevu ulicu. "Pokušavala sam mnogo puta da radim za tim stolom. Okretala sam ga prema prozoru, prema zidu, prema vratima, ostavljala sam na njemu svoje zabeleške i knjige, na njemu su najlepše slike moje dece, iznad njega je i francuski plakat koji volim više od svake umetničke slike, u njegovom uglu je nežna lampa od murano stakla... Moj radni sto je lep, romantičan, uredan i neupotrebljen za rad," napisala je Mirjana Marković u svojoj knjizi Između Istoka i Juga.

(D. Z.)