DA LI SRBIJA MORA DA UĐE U NATO? Ovo su razlozi zbog kojih SRBI treba da ZAVOLE ALIJANSU!
Srbija nije postala članica NATO-a, ali se faktički nalazi na putu da to postane, evo i kako
Da li Srbija treba da uđe u NATO? Pitanje je koje sve više Srba postavlja iz godine u godinu. Baš ovom temom bavi se FRANCUSKI MOND koji na srpskom jeziku izlazi uz Nedeljnik.
Prema pisanju ovog uglednog lista iz Francuske politička elita u Srbiji još uvek ne pledira otvoreno za pristupanje NATO-u. Međutim, saradnja Srbije sa tom alijansom postaje otvorenija i sadržajnija, pa se ponovo aktuelizuje pitanje opravdanosti tog pristupanja, pogotovo nakon zvaničnog poziva NATO-a Crnoj Gori.
Protivnici uglavnom ističu razloge koji su u vezi sa kosovskim pitanjem i napadom zemalja NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine. Ostali razlozi, koji imaju veze sa imperijalističkom politikom država NATO-a, ekspanzijom i učvršćivanjem neoliberalnog kapitalizma i odnosima kapitalističkog centra i (polu)periferije, potpuno su zanemareni.
Iako je vojna neutralnost zvaničan stav vladajuće srpske političke elite, pristupanje NATO-u predstavlja jedno od gorućih pitanja, o kome se godinama vode polemike i iznose oprečni stavovi. Pristupanje Individu alnom akcionom planu partnerstva (IPAP) označilo je novu fazu u razvoju odnosa Srbije sa NATO-om, ali joj je omogućilo da formalno ostane vojno neutralna.
Srbija nije postala članica NATO-a, ali se faktički nalazi na putu da to postane.
Saradnja Srbije i NATO-a potrebna je kako navodi ovaj list i da bi se zaokružila strategija evroatlanskih integracija, a trenutno u Srbiji najveći glasnogovornici su SPO i LDP, dok stranke vladajuće koalicije imaju oprezniji stav po ovom pitanju.
Ulazak u Alijansu dovodi se u pitanje i sa problemom demokratskog legitimiteta jer je Skupština Srbije 2007. godine donela rezoluciju o vojnoj neutralnosti.
Prihvatanje liberalno-demokratskih vrednosti, koje taj vojno-politički savez baštini jedan je od argumenata ZA ulazak u ovu organizaciju.
List dalje navodi da Srbija nije bezbednosno ugrožena od drugih država niti imaizgleda da bi to mogla biti. Ipak ukoliko bi se država odlučila za ovaj potez zvanični Beograd bi morao da poštuje dogovor članica iz 2006. godine po kom će 2 odsto BDP biti izdvojen za odbranu, prema toj računici Srbija bi povećala budžetska izdavanja za preko35 miliona dolara. Takođe tu postoji i obaveza države članice da se nabavlja oružje po NATO standardima.
Jedan od kamena spoticanja saradnje Srbije i NATO-a su, kako navodi list i odnosi sa Rusijom, jer srpska politička elita i dalje navodi Moskvu kao tradicionalne saveznike i prijatelje, naročito kada je reč ruska podrška oko pitanja Kosova i Metohije.
(Telegraf.rs / Izvor: LE MONDE diplomatique / Nedeljnik)