IZBORI SE DOBIJAJU NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Lajkovi određuju sudbinu političara!

Budžeti političkih partija za online medije su do 5 PUTA VEĆI danas nego što su bili 2012. godine! Uticaj online kampanje i korišćenja društvenih medija na izborni rezultat biće odlučujući

Ko ne dobija lajkove, neće dobiti ni glasove! Ovako može ukratko da se sumira iskustvo svih izbornih štabova u svetu u poslednjih deset godina.

Preporučujemo

Većina ljudi, naime, svoje mišljenje o političarima danas formira na društvenim mrežama, koje mnogi shvataju kao jedini potpuno nezavisan medij, onaj kojem se može verovati bez ostatka, i na kojem, na kraju krajeva, možete i sami formirati mišljenje drugih.

Izborni štabovi na Zapadu su, naravno, brzo shvatili kako se stvari kreću i ogromne porcije predizbornih budžeta su usmerili upravo na online kampanju i oglašavanje. Budžeti za online marketing kandidata i političkih partija porasli su i do neverovatnih 5 PUTA u odnosu na 2012. godinu.

Prema najnovijim pokazateljima, u SAD će količina novca koju političke partije i kandidati troši na digitalne oglase porasti najmanje 4 PUTA u odnosu na 2012, sa 145 miliona dolara na 607 miliona dolara, kad je reč o federalnim izborima. Kad računamo i lokalne i državne izbore u SAD, ova cifra raste na vrtoglavih 1,07 milijardi dolara.

Glavni "krivac" za ovaj trend je američki predsednik Barak Obama: otkad je on preko društvenih mreža (a te 2008. su bile neuporedivo slabije nego danas) uspešno mobilisao glasače koji su mu na kraju i doneli dva mandata u Beloj kući, savetnici su shvatili da bez uspešne online kampanje nema uspešnih izbora.

Obamin uspeh iz 2008. je pokazao da su društvene mreže ključne za pridobijanje (a kasnije i za zadržavanje) glasova mlađih ljudi, a da oni koji prvi put izlaze da glasaju gotovo isključivo svoju političku svest formiraju na internetu. Zato danas, u SAD, svi kandidati daju ogromne pare na online oglašavanje i pokušavaju da ponove ono što je Obama uradio pre 8 godina. Pogotovo što su danas društvene mreže neuporedivo jače nego pre 8 godina. 

- Društvene mreže su postale ključan deo aparata strategija kampanja, i kad je reč o slanju poruke ljudima i regrutaciji aktivista na terenu - kaže Džo Rospars, osnivač Blue State Digital, firme koja vodi računa o strategiji Demokratske stranke u SAD.

Međutim, iako neverovatan uspon društvenog značaja traje već deceniju, mnogi kandidati i političke partije nisu na vreme shvatili njihov značaj i kasno su počeli da ulažu u kampanju na online portalima, Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i drugim mrežama. Ne treba posebno ni napominjati kakvu katastrofu na izborima su doživljavali svi koji nisu prepoznali ovu promenu i nisu komunicirali sa glasačima preko društvenih medija.

- Stara "soba za spinovanje", u kojoj čelnici kampanje kreiraju priču koja se zatim prosleđuje tradicionalnim medijima je skoro neupotrebljiva. Danas na online portalima i na društvenim mrežama možete da napravite trenutni spin, i u njemu svi mogu da učestvuju - kaže Mindi Fin, strateg iza kampanja Džordža Buša i Mita Romnija.

Fejsbuk je postao najmoćnija društvena platforma za dobijanje i gubljenje izbora, pošto je odavno najvažniji izvor vesti za mlađe glasače, a Fejsbuku se veruje, baš zato jer informacije delimo i komentarišemo sa porodicom i prijateljima. Bez obzira na to ko od kandidata pobedi na sledećim izborima u SAD, najveći pobednik će biti Fejsbuk, koji će po uticaju i političkoj važnosti nadmašiti Google. 

Koliki je uticaj socijalnih medija na popularnost političara pokazuju i brojke koje stižu sa Tvitera: kandidati sa najviše pratilaca na Tviteru (Donald Tramp i Hilari Klinton imaju više od 5 miliona followera, na primer) su najjači i u istraživanjima javnog mnenja. Oni okrenuti tradicionalnom načinu vođenja kampanje i oglašavanja teško da mogu da konkurišu brzini i efikasnosti kampanja kandidata okrenutih online kampanji i društvenim mrežama.

Kako onlajn mediji i društvene mreže formiraju mišljenje ljudi, ali i uređivačku politiku tradicionalnih medija, najbolje se vidi na primeru Donalda Trampa. On, recimo, na svom Tviter nalogu napadne protivkandidata iz Republikanske partije, taj napad dobije veliki publicitet na društvenim mrežama, urednici medija po inerciji, i iz želje da ne zaostaju za drugima, stavljaju na naslovne strane i u udarne minute njegove izjave - i Tramp je jednim udarcem ubio tri muve. Rezultat - svi pričaju o Trampu!

Kandidati koji nemaju jaku kampanju na online medijima i na društvenim mrežama jednostavno nemaju ovakav "prolaz" ni do tradicionalnih medija, i za isti, a često i mnogo slabiji rezultat, moraju da ulože mnogo više novca i truda.

Kako piše CNN, izbori u SAD 2016. godine dobijaće se i gubiti - na smartfonu. Jer, za razliku od 35 odsto Amerikanaca koji su imali smartfon 2011. godine, danas ga poseduje više od 65 odsto ljudi u SAD.

Ova činjenica znači da političari već traže n0ve načine da dođu do glasača. Ako se saberu jedan i jedan, jasno je da je online komunikacija, a pogotovo komunikacija preko smartfona imperativ, jer na ovaj način kandidati mogu 24 sata dnevno da budu u kontaktu sa svojim potencijalnim glasačima. Oni najčešće ovo rade putem video poruka, koje su biračima dostupni ceo dan, i udaljene od njih samo jedan klik.

- Svi implementiraju mobilne tehnologije, kampanje svih kandidata. Oni koji ne koriste mobilne tehnologije kako bi došli do glasača rade potpuno pogrešnu stvar - kaže Leri Hajn, iz firme Trilogy Interactive, konsultanta za političke kampanje.

- Neke kampanje će investirati u mobilnu tehnologiju, a druge će da se ponašaju kao da je još 1990. godina - kaže Zak Mofet, osnivač Targeted Victory, kompanije koja je radila kampanju za Mita Romnija.

Velika prednost kampanja koje koriste društvene mreže i mobilnu tehnologiju je mogućnost da targetiraju publiku, odnosno da jednu poruku šalju određenoj grupi ciljanih glasača.

Kad je reč o Srbiji i izborima koji nam predstoje, očekuje se da uticaj online kampanje i korišćenja društvenih medija na izborni rezultat biće odlučujući, baš kao i na Zapadu, pošto je naša zemlja jedna od zemalja sa najvećim procentom korisnika društvenih medija u regionu, a procenat korisnika interneta je među najvećima kad je reč o zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Prema najnovijim statistikama, u Srbiji čak četiri miliona i sedamsto hiljada ljudi koristi internet (66 odsto ukupnog broja stanovnika), dok je u novembru 2015. godine zabeleženo 3,6 miliona stanovnika Srbije koji koriste Fejsbuk (svaki drugi građanin).

(M. P)