ŠTA BI DANAS URADIO ZORAN ĐINĐIĆ DA JE ŽIV?! Evo koje bi poteze povukao ubijeni premijer kojeg su Srbi OBOŽAVALI

Oni koji su se već predali, a mnogo više oni koji su se nagodili sa režimom, kažu: 'Sve je kasno, opozicija je slaba, opozicija je mrtva, opozicija je propala.' To je prevara! Ako ste pomislili da je ovo poruka nekog opozicionog lidera pred nove vanredne parlamentarne izbore - varate se. Ovako je govorio Zoran Đinđić krajem devedesetih

Preporučujemo

ŠTA BI DANAS ĐINĐIĆ URADIO U OPOZICIJI?! "Ako unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli!"Oni koji su se već predali, a mnogo više oni koji su se nagodili sa režimom, kažu: 'Sve je kasno, opozicija je slaba, opozicija je mrtva, opozicija je propala.' To je prevara! Ako ste pomislili da je ovo poruka nekog opozicionog lidera pred nove vanredne parlamentarne izbore - varate se. Ovako je govorio Zoran Đinđić krajem devedesetih, ali samo podsećanje na ovaj njegov stav govori u prilog tome o kakvom se vizionaru radilo, bez obzira na to voleli ga ili ne.

Opozicija Srbije je u rasulu, a Nedeljnik u svom novom broju donosi odgovor na pitanje koje sve češće možemo čuti- Kako bi danas Đinđić ponašao, naravno, da je preživeo 12. mart?

NIŠTA OD KOALICIJE?! Tadić, Čeda i Čanak TVRDE da opozicija nije ni blizu ujedinjenja

- Zoran Đinđić bi sigurno neuporedivo bolje vodio opoziciju. Maštovitije, energičnije, organizovanije, hrabrije, masovnije - reći će nam Slobodan Gavrilović, jedan od doajena Demokratske stranke.

I zaista, ubijeni premijer bi ofanzivnije i otresitije ušao u klinč s Vladom Srbije nego što to danas pokušava njegova Demokratka stranka. Ili oni koji su je u međuvremenu napustili. To je činjenica, i to praktično niko ne spori. Sporna je samo strategija kojom bi se ubijeni premijer suprotstavio lideru SNS-a.

Đinđić bi pokušao da iskoristi svaki manevarski prostor, kaže se u ovom tekstu. "Zoran bi već bio u autobusu", ukazuje jedan od njegovih najbližih saradnika. "Išao bi od grada do grada, od odbora do odbora, i ulivao nadu ljudima da DS mora da se digne iz pepela. Putuje, doduše, i Pajtić po Srbiji, ali on to očigledno ne ume da radi."

Intelektualci verovatno ne bi bili nemi, bar ne u ovolikoj meri. Glas nevladinog sektora bi se mnogo više čuo. Koristio bi i najmanju priliku za pritisak na vlast. Motivisao bi kulturnu elitu da se ne povuče u teatar i gunđa daleko od ušiju publike.

Ako bi tabloidizacija medija i bila na vrhuncu, a valja pomenuti da je sam Đinđić postavio njene temelje, često bi dospevao na njihove naslovne strane, ali bi i tekstove uperene protiv njega pokušavao da kapitalizuje.

Imao bi veću podršku tajkuna koji su se našli na Vučićevom udaru, ali se ne bi libio da ozbiljno udari na novopečene bogataše koji su svoj finansijski konto znatno uvećali u protekle četiri godine. Kriminalni milje bi verovatno bio identičan.

Njegovi naslednici na čelu Demokratske stranke -- Boris Tadić i Bojan Pajtić poručili su da neće da pričaju o tome kako bi Đinđić danas vodio opoziciju. Doduše, to njihovo ćutanje je razumljivo, budući da su se suočili s tim balastom kako voditi demokrate nakon Đinđića.

Neki naši sagovornici će to tretirati i kao njihovu nedoraslost da predvode opoziciju ili stranku koja je dugo bila simbol okupljanja i bunta protiv vlasti.

"Problem je zapravo što niko od lidera u opoziciji nema tu harizmu, koju je Đinđić imao i pokazivao je i kada je imao jednocifrenu podršku u narodu", ukazaće nam jedan od Zoranovih saboraca.

Na pitanje kako bi Đinđić predvodio opoziciju, Zoran Živković, koji ga je nasledio u Nemanjinoj, odgovoriće nam da bi Đinđić danas bio premijer ili predsednik države, u kojoj bi sve bilo mnogo drugačije.

Ono što je velika nepoznanica jeste da li bi Đinđić danas pravio neki dogovor s Vučićem, što uostalom pokušavaju ili su probali neki od njegovih saboraca.

- Zoran Đinđić najpre ne bi dozvolio da se ovako raspadne Demokratska stranka - oceniće Vesna Pešić za Nedeljnik.

- Ukoliko bi se to desilo, Đinđić bi ponovo okupio taj ceo demokratski, građanski, opozicioni blok. Ne zaboravite da su svi osim Saše Radulovića danas lideri svojih stranaka -- i Tadić, i Čeda, i Zoran Živković, i Dušan Petrović, čak i Borko Stefanović. To je sve poteklo od jedne ideje, tako da bi Đinđić u ovim političkim okolnostima naredio da se svi vrate pod isti kišobran. Ko ne bi ušao u taj savez prošao bi kao Vuk Drašković 2000. godine - smatra Vesna Pešić.

Đinđić bi, kako ona kaže, insistirao na dvopartijskom sistemu u Srbiji u kojem bi dominirali DS i SNS, dok bi socijalisti morali da se odrede koji tabor podržavaju.

Pešićeva konstatuje da bi ova vlast uz podršku medija stvorila takvu klimu u društvu da se polarizuje opoziciona scena, odnosno da se vodi politička borba oko toga ko je veći opozicionar -- Đinđić ili Vojislav Šešelj.

Ceo tekst pročitajte u Nedeljniku.

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)