(EKSKLUZIVNI INTERVJU) EMIR KUSTURICA: Putin vraća veru Srbima u sebe, a njegove rakete rasporediću po svom balkonu!

Proslavljeni srpski režiser za naš portal otvoreno govori o raketama koje stižu iz Rusije, o moralnom posrnuću i šta je lek protiv starleta i rijalitija, kao i kako to Vladimir Putin obnavlja istorijsko pamćenje Srba

Proslavljeni reditelj i osnivač festivala Kustendorf Emir Kusturica u intervjuu za Telegraf.rs otvoreno govori o moralnom posrnuću, o rijaliti programima, kao i o leku za ovu "pošast". Profesor nam objašnjava na šta je konkretno mislio kada je rekao da predsednik Rusije Vladimir Vladimirović Putin obnavlja istorijsko pamćenje Srba i otkriva gde će smestiti njegove rakete kada stignu u Srbiju!

VELIKO PROROČANSTVO EMIRA KUSTURICE: Evo šta je predvideo Vučiću, Putinu i Rusiji, a šta je PORUČIO EU i ISIS!

Dovoljno je u svetu reći i pomenuti ime Emira Kusturice, a da svi stanu mirno i da se odmah sete Srbije, a proslavljenog reditelja i scenaristu zatekli smo u zgradi Ministarstva kulture Srbije gde je zajedno sa ministrom Ivanom Tasovcem predstavljao 9. Kustendorf.

KUSTURICA: Ja nisam PREOBRAĆEN, ja sam samo KRŠTEN!

Ćudljiv i duhovit kao i uvek Kusturica nam je bez dlake na jeziku, kao što je nikad nije ni imao pričao o Putinovim raketama, svom festivalu, o moralnom posrnuću koji se ogleda u starletama i rijaliti programima, kao i koje su najdelotvornije metode lečenja tog posrnuća. Na taj način potvrdio je srpske kafanske priče da je on čovek koji uvek sme sve da kaže.

Jedan od metaoda kako kaže je i sam Deveti međunarodni filmski i muzički festival "Kustenodrf", koji će biti održan od 22. do 27. januara na Mokroj Gori, koji uz 17 filmova mladih autora, filmova Žaka Odijara, Matea Garone, Ðija Žangkea, donosi i novi program "Dekolonizovanje filma".

- Dekolonizovanje filma je projekat Dunje Kusturice i ono će biti u vidu prikazivanja filmova koji dovode u pitanje dominantne narativne o odnosima izrabljivača i izrabljivanih u nekolonijalnom kontekstu, kao i one o klasnim odnosima unutar zapadnih društava - započinje priču Kusturica.

Na plakatu za 9. Kustendorf dominiraju guske, često smo ih i u vašim filmovima gledali, zašto baš guske?

- Guske su kamarile u mojim filmovima. One su pakosne životinje koje umeju da ugrizu. Guske imaju dostojanstvo i gusan tokom svog života nikada ne prevari svoju ženu.

 Festival Kustendorf se već 9 godina bori da Srbiju koliko toliko održi mentalno zdravom, šta ove godine očekujete od festivala?

- Moram da priznam da je Srbija, ipak, jedna od retkih zemalja gde je takav projekat bio moguć. Autoritet filmova koje sam nekada napravio i te nagrade koje sam dobio su dosta pomogle u ovom projektu, a i sam sam se trudio da sa tom grupom ljudi izvedem neke stvari na čistac. Kustendorf je jedinstven festival u svetu i predstavlja putovanje u budućnost. Očekujem da to bude moguće i ove godine.

 Kažete da "neke stvari isterate na čistac", šta to treba isterati na čistac?

- Šta je to trebalo izvesti na čistac? Znate kada se dođe na jedno brdo na kom nema ništa, sem plasta sena koje je načeo grom, a odjednom tu osvane selo koje je zapravo simbol borbe za arhetip, te kuće koje su tamo stavljene sigurno bi propale u narednih 30 godina, a sada su one obnovljene i neće propasti za najmanje još 100 godina. U takvom ambijentu u besprekornoj projekciji gde se emituju i slika i ton mladi ljudi koji dolaze iz čitavog sveta se osećaju jako dobro, a posebno zbog toga što mogu, bar po sebi sudeći, da se približe nekima koji su već veliki autori i da tako vide od koje su to konstrukcije oni napravljeni i u tim direktnim razgovorima stiže se do nekih rezultata. E na to sam mislio. Tu se vidi ko je ko.

Prema rečima proslavljenog režisera najbolji dokaz kako radi Kustendorf može se videti na primeru Japanca Kokija Haseija, mladog autora koji je bio ranijih godina jedan od laureata festivala čiji je osnivač Emir Kusturica, a sada se na "Mećavnik" vraća ovenčan priznanjima za debitantski film u svetu.

- Hoki je napravio svoj prvi igrani film i prikazao ga na Kustendorfu. Posrećilo mu se tako da je sada napravio jedan odličan i značajan film, a ponavljam bio je prvonagrađeni našeg festivala i prvi put je praktično ugledao svetlost dana.

 Srbija je postala opsednuta rijalitijima, starletama i ljudima bez zanimanja... Kako komentarišete to opšte moralno posrnuće?

- Kustendorf je antiteza tom ponašanju, ali on ništa ne bi mogao da uradi bez pomoći države, država Srbija uvek ima svoje segmente koji razumeju i kojima je neophodno da se ubace u vagon u kom se dešava nešto drugo. Država pomaže Kustendorf i on sve više biva mesto u kom ne vladaju bilbordi nego ljudi. Sve više u Srbiji postoji težnja da se čovek pretvori u bilbord, jer ako nisi na bilbordu onda i ne vrediš. Ja sam odrastao u vremenu u kome je skromnost bila vrlina, a danas je to mana. Danas možemo videti i knjige koje su prava instrukcija devojčicama kako da budu manekenke, a kada se spomenu književnici i knjige na to se odmahuje rukom, kada se spomene pravda i istina na to se gleda s prezirom i to se uopšte ne uzima u obzir.

 Koji je lek za takvo posrnuće?

- Dok god bude ljudi i njihovih ideja uokvirenih u bilo koje nacionalne okvire biće i antiteze tom posrnuću. Matija Bećković je rekao: "Što veća nacija to je manje nacionalizma, a što je nacija manja veći je nacionalizam" to je neodrživa i glupa priča. Postoji ideja o sebi, a ona se ne mora graničiti sa nacionalizmom. Mora da se razvije jedna samosvest koja mora da vodi ka sebi i drugima.

Kada će biti završen rad na filmu "Na mlečnom putu", u kom jednu od glavnih uloga igra Monika Beluči?

- Film je uglavnom izmontiran, ostalo je još desetak dana snimanja u studiju. Biće spreman za Kan.

Rekli ste predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da instalira svoje rakete u Vašem dvorištu, hoće li one zaista biti tu postavljene?

- Spominjao sam u Rusiji neke rakete. Dvoumim se da postavim te rakete i da to bude deo performansa na Kustendorfu, uz kombinaciju sa guskama. Međutim moja žena insistira da rakete budu stavljene na naš balkon u Beogradu. Stvar se iskomplikovala jer deo balkona nije još legalizovan. Nešto ćemo da smislimo.

 

 Jednom ste izjavili da predsednik Rusije Vladimir Putin obnavlja istorijsko pamćenje Srba, na šta ste konkretno mislili?

- Mislio sam na samosvojnost i na ideju o sebi. Ni manjeg naroda ni većih pojedinaca, a to je slučaj sa Srbijom. Gledao sam vaterpolo, kako smo smrvili Hrvate i uživao sam, ne zato što su to bili Hrvati već zato što su naši momci tada mereni navišim svetskim standardima u svom nekom podneblju. Kada pogledate u sportu, nema te aktivnosti gde nas nema, kada je reč o umjetnosti i tu je ista stvar, a tako imate, naprimer novi roman Vladimira Kecmanovića koji doseže najveće literalne visine koje postoje u Evropi, ja imam uvida u to što se piše po svetu i mogu da kažem da je roman "OSAMA" zapravo veliki roman. Sada kada počnete da nabrajate sve velike pisce koje je Srbija imala zbunili bi ste se i mislili bi da ste negde u Francuskoj ili u najmanju ruku u Engleskoj. Dakle postoje sve vrste aktivnosti od fizičkih do duhovnih gde su Srbiji najbolji, e o tome sam pričao i na to sam mislio, a Putin nam vraća veru u tu bolju Srbiju.

 O čemu ste razgovarali sa Vladimirom Putinom?

- Pre svega o medijskom uticaju na prilike u svetu, ekonomskim sankcijama, pogubnosti zapadne politike, našim zajedničkim prijateljima, Nikiti Mihalkovu, ali i borbi sa džihadom u kojoj je on spreman da istraje.

Da li ste zadovoljni koliko vam država pomaže kada je Kustendoorf u pitanju?

- Ministarstvo kulture i informisanja zajedno sa nama mnogo radi na ovom projektu, a ministar Tasovac će i ove godine otvoriti Kustendorf. Festival postoji devet godina, a mi imamo sedam ministara koji su se promenili za to vreme. Ovo je treći put da Tasovac otvara i zatvara Kustendorf, što ga čini jedinim ministrom kome je to pošlo za rukom. Ako išta vre­di­mo, on­da mo­ra­ju da nam se de­ša­va­ju ta­kve stva­ri. Sku­pi­ti de­cu iz ce­lo­ga sve­ta i do­ve­sti ih na jed­no br­do, gde je za­pra­vo ne­do­đi­ja na­pra­vlje­na u de­sti­na­ci­ju i tu sa­da već po­sto­ji ne­što što mo­že­mo da obele­ži­mo kao kul­tur­nu in­sti­tu­ci­ju, mi­slim da je to čast Sr­bi­je, ni­je to sa­mo pi­ta­nje ono­ga ko je za­mi­slio.

- Bolje vam je ako u Srbiju dođe Džoni Dep, nego ako ne dođe. Ako dođu braća Darden, nego ako ne dođu. Bolje vam je ako dođe Džim Džarmuš, nego ako ne dođe… Postoji tendencija da se sve meri dinarom, ali postoji i državni interes u sferi kulture, gde dinar prestaje da biva najvažniji podatak, ali je i ovde (Kustendorf) svaki izveštaj podnesen i svaki dinar opravdan.

Kada smo kod medijskih natpisa, imali smo priliku da pročitamo i to da je za 9 godina u NVO sektor u Srbiji uplaćeno 35 miliona dolara, kako to komentarišete?

- Gledao sam, a i svi smo koje su cifre izbačene, kada je u pitanju NVO sektor. Te organizacije su uglavnom dokazivale sve suprotno o Srbiji i Srbima. Da mi ne vredimo i da ne valjamo, a ipak se neprestano dokazuje da je sve obrnuto.

 Poznata je vaša ljubav prema muzici, a i nadaleko su čuveni Vaši nastupi sa No Smoking Orchestra, šta sluša Emir Kusturica?

- Ništa, nekad mi Dunja pusti nešto na slušalice, a ja joj kažem ovo nije ništa.

(Darko Zlojutro)