DA LI JE ĐINĐIĆ BIO JAČI OD MILOŠEVIĆA? Evo kako je Sloba OTIŠAO u ISTORIJU, a Srbijom zavladala demokratija (VIDEO)
Pokazalo se da je atentat na prvog demokratskog premijera značio i potpuni raspad koalicije na čijem je bio čelu, ali i političkog sistema. Uprkos tome što je vlast bila ozbiljno uzdrmana, a građani zatečeni atentatom, DOS je uspeo da zadrži premijersku poziciju
Na današnji dan, 23. decembra, pre tačno 15 godina u Srbiji su održani vanredni parlamentarni izbori, istovremeno prvi demokratski, nakon 5. oktobra i rušenja režima Slobodana Miloševića. Na ovim izborima ubedljivo je pobedila Demokratska opozicija Srbije, koja je dobila 64,8 odsto glasova, odnosno 176 poslaničkih mesta u parlamentu. SPS je osvojio 13,76 odsto glasova, i dobio 37 polsaničkih mesta.
Preporučujemo
SRBIJA JE POBEDILA TERORISTE IZ OVK - ODJEKUJE EVROPOM! Srbi naneli još jedan PORAZ Albancima s Kosova
ISTORIJSKI SUSRET KARAĐORĐEVIĆA I ROMANOVIH! Ovako je izgledalo prvo "viđanje" VLADARA Rusije i Srbije posle 100 godina (FOTO)
Prevremeni parlamentarni izbori raspisani su u skladu sa sporazumom koji su 16. oktobra potpisali SPS, Demokratska opozicija Srbije (DOS) i SPO.
U to vreme delovalo je kao da će ova velika koalicija stranaka od 19 partija imati snage da osim što je odlučno povela tadašnju SRJ u Evropsku uniju, to spovesti do kraja u delo, ali kao što po pravilu sa velikim koalicijama i biva, to se nije desilo, pre svega zbog unutrašnjih podela i nesuglasica nakon osvajanja vlasti.
Vlada Srbije, na čelu sa Zoranom Đinđićem formirana je krajem marta 2001. godine, i ona je ubrzano počela da radi na reformama države, koja je po skoro svakom pitanju zaostajala za ostatkom sveta, a posebno ekonomskom. Da bi se podigla privreda i vratila vera u bolje sutra, otpočelo se sa privatizacijom preduzeća, kao i sveobuhvatnim sprovođenjem proevropskih i prodemokratskih promena.
Saradnja sa Haškim tribunalom bila je jedan od glavnih uslova za dinamiku evrointegracija Srbije, te je tako bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević uhapšen 1. aprila 2001. godine, a na Vidovdan 28. juna isporučen je sudu u Hagu.
U međuvremenu, turbulenciju u samom DOS-u su bile sve jače, ali je koalicija, iako na staklenim nogama, uspela da odoleva svom konačnom krahu, koji je započeo istupanjem DSS avgusta meseca.
Predsednički izbori usledili su septembra 2002. godine, kandidat DOS-a bio je Miroljub Labus, dok je DSS kao svog kandidata imenovala aktuelnog predsednika SRJ Vojislava Koštunicu. On je u drugom krugu osvojio više glasova od Labusa, ali nije izabran zbog nedovoljnog broja izašlih birača.
SRJ je ukinuta 2003. godine, i proglašena je Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Taman kad je trebalo uđi u novu fazu evrointegracije, ispred Vlade Srbije 12. marta 2003. ubijen je premijer Đinđić.
Pokazalo se da je atentat na prvog demokratskog premijera značio i potpuni raspada kolaicije na čijem je bio čelu, ali i političkog sistema. Uprkos tome što je vlast bila ozbiljno uzdrmana, građani zatečeni atentatom, DOS je uspeo da zadrži premijersku poziciju. Za novog predsednika Vlade izabran je Zoran Živković, tadašnji zamenik predsednika Demokratske stranke i savezni ministar policije.
Živkovićev kabinet je do kraja godine bio na veoma klimavima nogama, razne afere nanosile su ogromnu štetu vladajućoj koaliciji, da bi kulminacija došla u oktobru 2003. kada je opozicija, koja je koristila trenutak i rapidno jačala, zatrašila raspravu o poverenju Vladi. Toko rasprave, tadašnja v. d. predsednika Srbije, Nataša Mićić, raspustila je parlament i raspisala vanredne parlamentarne izbore za 28. decembar.
Demokratska stranka odlučila je da samostalno ide na izbore i za nosioca liste istakla Borisa Tadića, potpredsednika stranke. To je bio kraj DOS-a, jer stranke iz te koalicije nisu zajednički nastupile na izborima.
(Telegraf.rs)