ČOVEK KOJI JE UNIŠTIO NEVIDLJIVI F117A OTKRIVA ISTINU: Evo kako je ZAISTA oboren avion koji je BOMBARDOVAO Srbiju! (VIDEO)
Junak koji je pre 17 godina oborio NEVIDLJIVI AVION - F117 A za naš portal bez dlake na jeziku, otkriva kako je zaista srušen ponos NATO-a, kao i da li bi se vratio u Vojsku Srbije i za koliko novca bi prodao deo čuvenog STELTA
U modernijoj srpskoj istoriji 27. mart 1999. godine ostaće upamćen po obaranju tadašnjeg čuda od aviona, američkog stelta F-117A. Ovaj podvig protiv-vazdušne odbrane Vojske Jugoslavije je bio jedinstven u svetu, i promovisao je u heroja pukovnika, sada u penzionera Zoltana Danija (59), koji je ispalio hitac koji je uništio PONOS NATO-a! On za Telegraf.rs otkriva kako je uništen čuveni "NEVIDLJIVI!"
Preporučujemo
Miroslav Lajčak ekskluzivno za Telegraf: DOBRA VEST ZA SRBIJU, postigli smo dogovor o otvaranju Poglavlja 5
Ambasador Udovički za Telegraf: Vojska Srbije ove godine održala 10 puta više vežbi sa NATO nego sa Rusijom
Neke države bi od ovog čoveka i njegovih vojnika, saboraca, drugova, iz raketne divizije koja je oborila "nevidljivog", napravili nacionalne heroje, ali u Srbiji to nije slučaj.
Danas, Zoltan Dani, odavno nije aktivan u vojsci , svoje penzionerske dane provodi veoma aktivno u selu Skorenovac kod Kovina, a vojničku uniformu zamenio je pekarskom, dok mu oružje nisu više rakete, već su to so i brašno. On je danas vlasnik pekare Dani, a kako nam kaže takođe se bavi i seoskim turizmom.
Telegraf.rs je posetio Zoltana, koji živi u Kovinu. Odmah po dolasku u njegov skromni dom, zapazili smo jednu stvar koja nam je odmah "ubola oči". Ovaj junak, koji je oborio F117 A živi u kući koja nosi broj 117!
U priči sa njim, u Spomen sobi aviona F-117A koja se nalazi u Skorenovcu, shvatili smo da je život čudo, da uspeh dođe kada se čovek najmanje nada, ali da se rad u svakom slučaju isplati.
Srećno oženjen, otac troje dece, ima dva sina i ćerku, za naš portal priseća se tog 27. marta 1999. godine kada je cela Srbija, dok su je NATO bombe uništavale, slavila obaranje “nevidljivog” aviona.
Šta se zaista dogodilo tog dana kada ste oborili ponos NATO-a?
- Taj dan je bio specifičan, jer smo od 24. do 27. marta bili na položaju u Šimanovcima, spajali kablove radarskog sistema i trebalo je da budemo u režimu ćutanja. Bez ikakvog zračenja, pomeranja, a da se maksimalno maskiramo. Tog dana, 27. marta u 18 sati su nam izdali naređenje da uključimo sistem. Međutim, bilo je tu tehničkih problema, nismo mogli odmah da ga pokrenemo i trebalo nam je jedno sat vremena da ga osposobimo i pustimo u rad. 20 sati bili smo u najvišem stepenu pripravnosti, a sve je bilo spremno za lansiranje raketa.
- Oko 20.30 sati, jedan od potencijalnih ciljeva sa "Azimuta 195" kretao se prema nama, procenio sam da on može da uđe u zonu uništenja, i tražio odobrenje od operativnog centra da izvršimo dejstvo. Dali su odobrenje. Imali smo dva sistema za praćenje, osmatrački i nišanski radar, opasno je da ovaj drugi radar bude predugo uključen jer privlači protiv radarske rakete, gledali smo da sa njim što manje zračimo. Kada se cilj približi na 15 kilometara, tu je jako bitno da imate odlično obučenu posadu, da bi se markirao i da bi se raketa ispalila u pravom trenutku. Kada se sve poklopilo, jednostavno, ispalio sam raketu.
Kako videti "NEVIDLJIVI AVION"?
- Znate, to je sjajan trik, jer njega svi zovu nevidljivi, a on to ustvari i nije. Oznaka STELT znači “avion manje radarske uočljivosti”, a to nam je tada otkrio jedan kolega koji govori engleski. I onda ja shvatim da ako je on manje uočljiv, to znači da je vidljiv! Na kraju smo došli do saznanja da taj avion uopšte nije bio nevidljiv, videli smo ga, i oborili – ponosno priča Dani.
Po oboranju aviona u narodu je krenula jedna opšta euforija, ali, kako Zoltan kaže, kod njih nije bilo tako.
- Mi smo morali da se premeštamo sa te pozicije, da nas ne bi otkrili, a ljudi su mi kasnije pričali da su svi skandiralu “uraaaaa”, “bravo”, jer su meštani okolnih sela i Buđanovaca mogli da vide šta se desilo na nebu.
Ovaj bivši oficir Vojske Jugoslavije u svojoj kući ima tzv "SPOMEN SOBU", u prvo vreme kada nam je nju pomenuo nije nam bilo jasno o čemu se radi, ali kada nas je u nju uveo...Ostali smo bez teksta.
Zoltan nam je pokazao delove aviona F-117, ali i F-16 koji su njegovi ratni drugovi takođe oborili. Neverovatna je priča da mu je za delove ovih aviona nuđeno i do 100.000 dolara da ih proda, ali on to nikada ne bi uradio.
Da li biste i za koliko novca prodali neki deo od aviona koji imate u ovoj sobi?
- Nije sve u novcu. Mi smo oborili avion koji je u to vreme koštao 950 miliona dolara, i čija je prozvodnja odmah nakon našeg uspeha, a američkog neuspeha prestala. Ne bih se odrekao ovih ostataka ove dve letelice, a ovde u Skorenovcu je jedinstvena prilika da se i vidi taj deo istorije.
Zoltan je u toku rata unapređen vanredno u čin pukovnika, i zbog toga nije moga da ostane na čelo jedinice gde je bio.
- Iako sam insistirao i rekao da mi nije problem da sa višim činom ostanem tu gde sam, oni su rekli da to ne može, i postao sam referent pozadine u korpusu PVO, što je bezveze, brojanje kojekakvih kutija i papira.
Na kraju cele vojničke priče, bio je prebačen u školski sektor i kako kaže odatle je nemoguće vratiti se u borbeni sektor. Penzija je, kako god to zvučalo u tom trenutku bila najbolje rešenje.
Nakon odlaska u penziju, čovek koji je oborio “nevidljivog” se potpuno posvetio porodici i privatnom biznisu, a još detalja o borbi sa “nevidljivim avionom” ovaj hrabri pukovnik će izneti u knjizi koju uveliko piše.
Da li biste se vratili u službu, ako bi za vašim angažovanjem bilo potrebe?
- Ministar odbrane Bratislav Gašić me je primio, imao je želju da me upozna, tada sam mu rekao ako bilo šta treba stojim na raspologanju. To mislim i sada.
Pukovnik u penziji redovno prati šta se dešava u svetu, a o trenutnoj situaciji na Bliskom Istoku, ali i učestalim nesrećama putničkih aviona, kaže da se na radaru jasno vidi šta se dešava.
- Nema tu slučajnosti, vidi se razlika između vojnog i putničkog aviona. Dobar vojnik vidi na radaru ko je na nebu, i danas je stravično što nevini ljudi stradaju, zarad viših političkih interesa.
Da li je bilo ponuda da radite za neku drugu vojsku ili možda neku od stranih obaveštajnih službi?
- Imao sam ponude da odem da radim za neku stranu vojsku, ali sam odbio, to je put u jednom pravcu, više povratka nema. Jednostavno, ja sam lokal patriota, volim Srbiju, i tu mi je srce, porodica. Sve sam dao ovoj državi i nema tih para zbog kojih bih otišao u drugu vojsku.
Opet se vraćamo na priču o "nevidljivom", dok gledamo delove, pukovnik priča da sa Dejlom Zelkom, američkim pilotom koji je upravaljao avionom F-117A, još uvek ima kontakt.
- Naš "prvi susret" bio je kada su se raketa i avion sudarili. "Drugi susret" kao i naziv istoimenog dokumentarnog filma, prošao je veoma emotivno, Zelko je dobar čovek, i eto iz ratne priče i sukobljenih strana, nas dvojica smo se sprijateljili. On je čak rekao da bi došao da živi ovde, jer kako kaže mnogo su veće slobode i lakše je za život. Ali to nije trenutno izvodljivo, jer u Americi je podigao neki kredit, znate već kako to ide kod njih.
Zoltan se još uvek pita zbog čega smo dozvolili da dođe do NATO intervencije, jer kaže nije mu jasno zbog čega je moralo da pogine toliko ljudi.
- Ući u sukob bez saveznika, protiv takve sile, sa vojničke tačke gledišta je čista ludost. Tadašnje političko i vojno rukovodstvo morali su da pronađu bolje rešenje, da se spreči uništavanje države. Nije mi jasno zbog čega je ta "fotelja" toliko vredna da bi poginuli nevini ljudi, agresija je morala da se spreči.
Šta bi ste na kraju poručili Srbiji?
- Mi treba da gledamo svoja posla, da radimo i da se branimo koliko možemo. Za nas je najbolje da budemo neutralni, jer ako uđemo u neki savez, onda smo zatvoreni i ne možemo na primer da nabavimo nešto što nama treba, pogotovu za PVO sredstva. Najbolja su iz Rusije, kako bi nam oni prodali neki deo, ako bismo bili u NATO? Zbog toga je najbolje držati se po strani. Mada je istovremeno, jako teško biti neutralan, u trenutnoj konstelaciji vojnih i ekonomskih sila u svetu.
Na kraju, Zoltan kaže da će voditi bznis do svoje šezdesete godine, a posle, večiti vojnik želi da se posveti slikarstvu, pisanju knjige, i da uživa u penziji, koju je više nego zaslužio...
Nismo mogli da odolimo, a da ne zamolimo ovog junaka da nam ispriča neki od čuvenih šala vezanih za OBARANJE NEVIDLJIVOG, pogledajte šta nam je sve ispričao:
Pogledajte ko je to nudio i zašto čuveni šporet Smedervac za pilotsku masku i šta se dešava u restoranu kada poručite jelo, odnosno tortu, ali ne pravu tortu...
(M. Paunović)