SRBI SU MRZELI OVOG ČOVEKA: Danas ga OBOŽAVAJU i ZAKLINJU se u njega jer im je spasio SVETINJE na Kosovu! (VIDEO)
U anketi Telegrafa, a na pitanje: "Da li će Srbija posle ovoga zavoleti Ahtisarija?" čak 80,78 odsto ljudi odgovorilo je: "Da, uradio je dobru stvar za Srbiju", 10,59 odsto reklo je: "Ne, izdao nas je", a 8,63 ispitanika nije imalo komentar
Kada je Marti Ahtisari te 2007. godine, na isti dan kada je počelo granatiranje SRJ od strane NATO-a ustala je "kuka i motika" u Srbiji i gotovo da nije bilo nijednog Srbina koji tada diplomatu iz Finske nije proglašavao izdajnikom, stranim plaćenikom, a njegov dokument najobičnijim smećem! Ipak, samo 8 godina posle taj papir je sada veliki argument zvaničnog Beograda u borbi za Srbe na Kosovu i Metohiji!
Srpske crkve i manastiri su isključivo vlasništvo Srbije i SPC! To se tvrdi u Ahtisarijevom planu koji je temelj Ustava tzv Republike Kosovo, što je danas, kada se Srbi grčevito bore protiv ulaska Kosova u Unesko, važan argument u rukama Srbije.
Baš u tom dokumentu koji je temelj Ustava tzv Republike Kosovo jasno se navodi da su srpske crkve, manastiri, njihova imanja i dobra “neotuđivo vlasništvo SPC sa sedištem u Beogradu”. Ove navode potvrdio je i lider SPO-a Vuk Drašković koji je u intervjuu za srpski Njuzvik rekao:
Ahtisarijev plan - papir koji je Srbiju zavio u crno!
- Laž je da Albanci žele da prisvoje srpsku baštinu, jer u Ahtisarijevom dokumentu, koji je Kosovo prihvatilo kao temelj svog ustava, piše da su srpske crkve, manastiri, njihova imanja i dobra ‘neotuđivo vlasništvo SPC sa sedištem u Beogradu’.
U anketi Telegrafa (učestvovalo, slobodnom voljom 13.465 ljudi), a na pitanje: "Da li će Srbija posle ovoga zavoleti Ahtisarija?" čak 80,78 odsto ljudi odgovorilo je: "Da, uradio je dobru stvar za Srbiju", 10,59 odsto reklo je: "Ne, izdao nas je", a 8,63 ispitanika nije imalo komentar.
Plan Martija Ahtisarija iz 2007. godine predvideo je Kosovo kao multietničko društvo, a vršenje vlasti zasnivalo bi se na jednakosti svih građana. Prema tom planu predviđena je široka autonomija za srpske opštine uz punu vlast Prištine. Savet bezbednosti UN je, nakon ruskog veta, odbacio Ahtisarijev plan.
Međutim, Priština je pozivajući se upravo na Ahtisarija, jednostrano proglasila nezavisnost Kosova 17. februara 2008. godine. Postavlja se pitanje da li je ovaj plan važeći ili ne?
U februaru 2007. godine Skupština Srbije, odmah po konstituisanju novog saziva, usvojila je većinom glasova Rezoluciju o Kosovu, kojom su odbačeni svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija. Poslanici su se složili da se tim planom krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije kao međunarodno priznate države.
Prema Ahtisarijevom planu, Kosovo bi trebalo da bude demokratsko društvo, gde su sva lica jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona. Zvanični jezici bi, po Ahtisariju trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo bi i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje.
Danas to svakako nije tako, a čini se da nijedan aneks tog plana, od njih 12, koji se tiče prava srpske zajednice na Kosovu nije uzet ni u razmatranje, a kamoli implementiran. Ono što je najgore, ovaj plan, čak i u potpunosti implementiran podrazumeva nezavisnost Kosova i Metohije, a ovako “selektivno primenjen” od strane albanskih vlasti predstavlja obesmislene napore države Srbije i Srba na Kosovu, koji ne žive ni mirnim, ni dostojanstvenim životom.
U prvom aneksu ovog plana se navodi da će u Skupštini Kosova nevećinske zajednice imati zagarantovanih 20 mesta, od kojih 10 za Srbe, plus ona koja osvoje na izborima. U Vladi Kosova bi trebalo da je zagarantovano jedno ministarsko mesto i jedno mesto zamenika ministra za Srbe. Zakoni u skupštini ne bi trebalo da budu usvojeni ukoliko za njih ne glasaju i Srbi, a u aneksu koji se odnosi na decentralizaciju, predviđeno je da Srbi u svojim opštinama odlučuju o urbanizmu, javnim preduzećima, zdravstvu, školstvu, preko kulturne baštine, da imaju pravo izbora i svrgavanja komandira policije.
(D. Zlojutro)