ŠTA BI BILO SA SRBIJOM DA ĐINĐIĆ NIJE UBIJEN? Evo gde bi danas bili Srbi da je lider DS-a živ! (VIDEO)

Atentat na prvog demokratskog premijera 12. marta 2003. godine ostavio je Srbiju 12 godina kasnije bez odgovora na pitanje - kako bismo živeli danas da se Đinđićevo ubistvo nije desilo?

U proteklih 12 godina jedno pitanje se veoma često postavlja, kada se govori o političkom životu u Srbiji - gde bi danas bila Srbija da 12. marta 2003. godine nije ubijen tadašnji premijer Zoran Đinđić? Uz ovo glavno idu i pitanja da li bi Srbija već bila članica Evropske unije? Da li bi građani Srbije imali evropske plate? Da li bi Srbija bila vodeća država u ekonomskom smislu na celom Balkanu?

Preporučujemo

Odgovora je mnogo, a u feljtonu alternativna istorija lista Nedeljnik, o tome šta bi bilo da je bilo piše dr Čedomir Antić. Da je Đinđić preživeo atentat, smatra Antić, imao bi najverovatnije dva puta, a oni bi zavisili od toga da li bi atentat propao ili da li se uopšte dogodio.

OVO JE NAJNOVIJI DETALJ UBISTVA ĐINĐIĆA: Milošević i Stambolić živeli u zgradi s koje je ubijen SRPSKI PREMIJER! (FOTO)

Da se ubistvo premijera Đinđića nije dogodilo, dugo planirana velika policijska akcija i delovanje Specijalnog suda za organizovani kriminal završili bi se bez hapšenja i osuda. Zemunski klan bi se povukao u ilegalu, piše Antić, gde bi tavorili godinama poput Makine grupe.

- Pored sukoba sa delom DOS-a i partijama starog režima, Đinđić se oko kosovskog pitanja nalazi u oštrom sukobu sa Nemačkom, Britanijom i SAD. Do novembra 2004., 19 meseci nakon atentata, Đinđićeva vlada je morala na izbore. Pod političkim udarom svih, pa i kriminalnih klanova, DS bi teško okupio veći broj stranaka oko sebe tako da bi bilo malo verovatno da dobije više od 12, 13 odsto glasova - smatra Antić.

U periodu od 2004. do 2007. godine DS bi proveo u opoziciji većinske vlade DSS-a, (možda i bez G17) i saveznika. Pad ove vlade bi u uslovima propasti evropskog Ustava 2005, i Svetske ekonomske krize 2008. prednost dao reformisanom SPS-u i njegovoj koaliciji sa DSS-om, a ne DS-om.

ONI SU DOVELI DEMOKRATIJU U SRBIJU: Gde su lideri SRPSKE REVOLUCIJE koji su oterali MILOŠEVIĆA, 15 godina POSLE? (VIDEO)

- Đinđić bi se u takvom položaju našao da bi bio opterećenje, a ne motor stranke. Retki su prvi tranzicioni istočnoevropski premijeri koji su se kasnije vratili na čelo vlade. U Srbiji je takav slučaj nezabeležen od Pašićevog vremena - piše Antić.

U drugoj opciji, da atentat nije uspeo, neuspeh, bez ranjavanja, učinio bi da malo ko nastavi da veruje u moguću opasnost koja je pretila srpskom premijeru. Ovo sve iz razloga jer je tokom devedesetih postojala marketinška zloupotreba pokušaja atentata, koja je dovela do opšteg i sitničavog nepoverenja.

- S druge strane, teško ranjeni premijer, verovatno bi, uprkos rastu popularnosti, nakon oporavka napustio politiku. Mnogi današnji nosioci njegovog kulta bi ga ubrzo zaboravili. Lakše ranjeni premijer mogao bi da pokrene temeljnu akciju u borbi protiv kriminala  -smatra Antić i dodaje:

SRBIJA NEĆE BITI ALBANSKA, NE DAM IM DA S PARAMA OD DROGE KUPE TERAZIJE: Ovako je govorio Zoran Đinđić o Kosovu! (VIDEO)

- Ipak, analizirajući Đinđićev politički rad, njemu je nesumnjivo nedostajalo upornosti, surovosti i osvetoljubivosti, da na borbi protiv kriminala izgradi političku platformu i budući uspeh. Pred izbore, verovatno bi zaustavio veliku kampanju protiv organizovanog kriminala, ublažio bi stav prema KiM il bi se suočio sa DSS-om koje bi sada protiv njega upravo finansirale one velike sile od čije je volje zavisila njegova "evropka agenda".

(Telegraf.rs / Izvor: Nedeljnik)