MERKELOVA HVALILA SRBE, A O HRVATIMA ĆUTALA: Evo šta se još događalo iza zatvorenih vrata na Briselskom samitu
- Razume se da je i sastanak u Briselu organizovan na inicijativu Angele Merkel, koja pokušava uveriti premijere država koje se nalaze na izbegličkoj ruti da u svojim zemljama što duže zadrže migrante - piše hrvatski Jutarnji list
Briselski samit o izbegličkoj krizi održan u nedelju, okupio je zvaničnike EU i država koje se nalaze duž balkanske rute kojom izbeglice stižu u Evropsku uniju. Na ovom skupu učestvovale su i Srbija i Hrvatska, države koje imaju najveći tranzitni broj izbeglica. Kako piše hrvatski Jutarnji list, iza zatvorenih vrata ovog samita, vodila se žestoka diskusija - šta uraditi sa velikim brojem izbeglica.
Preporučujemo
"RATKA MLADIĆA JE TREBALO UBITI": Šokantna izjava advokata Borivoja Borovića
Vučić danas na forumu inovativnog razvoja
- Ako gledamo interese Republike Hrvatske, onda je sastanak u Briselu bio dobar. Zadovoljni smo jer Fronteks stiže na granicu sa Srbijom pa kada bismo ocenjivali kvalitet dogovora, to je čista četvorka - komentarisali su u Vladi sastanak lidera EU i deset evropskih premijera posvećen izbegličkoj krizi.
OVA FOTOGRAFIJA JE ŠOKIRALA EVROPU: A nastala je na srpsko-hrvatskoj granici! (FOTO)
Prema informaciji kojom raspolaže ovaj zagrebački list, nemačka kancelarka Angela Merkel pojasnila je u neslužbenom razgovoru šta je trenutno najvažnije političko pitanje u Evropi. To je, ispričao je učesnik skupa. Namera Nemačke i Austrije da za približno dve nedelje ili koji dan više postignu dogovor s Turskom, odakle stiže velika većina migranata.
Briselski samit bio je svojevrsna kupovina vremena, kako bi se u te dve zemlje ublažilo nezadovoljstvo javnosti zbog velikog broja izbeglica.
Kada se nedavno sastala s premijerom Redžepom Erdoganom, Angela Merkel zatražila je da Turska čvrsto osigura granicu s Grčkom, što bi zaustavilo dolazak novih stotina hiljada izbeglica u EU. Zauzvrat bi usledila novčana nagrada, ali i ubrzanje evrointegracija. Nemačka je ove godine spremna otvoriti poglavlje 17 o ekonomskoj i monetarnoj politici te pripremiti poglavlja 23 i 24, koja tretiraju područja pravosuđa i temeljnih prava te pravde, slobode i sigurnosti.
Razume se da je i sastanak u Briselu organizovan na inicijativu Angele Merkel, koja pokušava uveriti premijere država koje se nalaze na izbegličkoj ruti da u svojim zemljama što duže zadrže migrante. Što je delom uspela, ali iz hrvatske perspektive Milanović je nedvosmisleno dao na znanje da neće predugo zadržavati migrante.
- Na njeno pitanje koliko dugo možemo zadržati ove ljude, odgovorili smo dva dana - ispričao nam je visokopozicionirani funkcioner.
Nemačka masovno vraća izbeglice Hrvatskoj i Sloveniji?!
To je razlog što je nemačka kancelarka pohvalila način na koji se Srbija odnosi prema migrantima, a o Hrvatskoj je upadljivoćutala. Dok je hrvatski premijer Zoran Milanović insistirao na stavu da je uloga Hrvatske u ovoj krizi u tome da korektno transportuje ljude, Aleksandar Vučić je izjavio da je Srbija spremna brinuti se o migrantima koliko treba. Iako je poznato da za to nemaju dovoljno kapaciteta.
S druge strane, uprkos nedavnoj javnoj svađi Milanovića i Vučića, srpski premijer je podržao hrvatskog kada je Miro Cerar tužio da Zagreb u Sloveniju šalje previše migranata. Cerar je izneo brojku od 15.000, što su Vučić i Milanović demantovali uz pojašnjenje da ih nije više od deset hiljada jer ih toliko na dan iz Srbije uđe u Hrvatsku, a onda dalje do Slovenije.
U hrvatskoj delegaciji preovladava stav da je nerealan onaj deo zaključnog dokumenta u kojem se predlaže da zemlje zapadnog Balkana prihvate 50.000 izbeglica. Za toliki broja ljudi ne postoje kapaciteti, ali ni izbeglice ne pokazuju želju za zadržavanjem u balkanskim državama. Ako bi neko na ovu obavezu pokušao prisiliti vlade zemalja na izbjegličkoj ruti, iz Banskih dvora odgovaraju da je u nedelju “potpisan politički dogovor, a ne pravni sporazum”.
Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!
(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)