NAJVEĆA LJUBAV NA BALKANU: Na današnji dan su Srbi i Hrvati postali PRAVA BRAĆA!
Deklaraciju su potpisali, tadašnji predsednik srpske vlade Nikola Pašić i predsednik Narodnoga veća SHS Anton Korošec, uz učešće predstavnika Jugoslovenskog odbora. Ovom deklaracijom priznata je ravnopravnost Države Srba, Hrvata i Slovenaca
Na današnji dan, 19. oktobra 1918. godine u Zagrebu je Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Deklaraciju o ujedinjenju svih Južnih Slovena u jednu državu. Ovo je bio poslednji korak pred ujedinjenje južnoslovenskih naroda.
Preporučujemo
ISLAMISTI POGODILI RUSKI HELIKOPTER I POČELI DA SLAVE: A onda se desilo čudo na nebu (VIDEO)
ŠEŠELJ PITA - VUČIĆ ODGOVARA: Pogledajte šta je premijer Srbije PORUČIO lideru radikala! (VIDEO)
Nekoliko dana kasnije delegacija Veća u Beogradu objavila je postignut dogovor u Zagrebu, o ujedinjenju preostalog južnoslovenskog etničkog prostora bivše Austro-Ugarske u jedinstvenu državu sa Srbijom i Crnom Gorom.
Nakon ove objave, trebalo je izjednačiti prava svih naroda koji će se ujediniti. Te je tako sklopljena Ženevska deklaracija, sporazum koji je napravaljen poslednjeg dana Ženevske konferencije koja je trajla od 6. do 9. novembra.
Deklaraciju su potpisali, tadašnji predsednik srpske vlade Nikola Pašić i predsednik Narodnoga veća SHS Anton Korošec, uz učešće predstavnika Jugoslovenskog odbora. Ovom deklaracijom priznata je ravnopravnost Države Srba, Hrvata i Slovenaca, i utvrđeno je dalje uređenje zajedničke države.
O unutrašnjem uređenju SHS, po ovom sporazumu, odlučivala je Ustavotvorna skupština, koja je bila izabrana na demokratski način, i utvrđeno je osnivanje zajedničke vlade, koja bi se satojala od po tri člana iz srpske vlade, zatim iz Narodnog veća SHS. Oni bi odlučivali o spoljnoj politici, vojsci i mornarici, dok je o unutrašnjim pitanjima i dalje odlučivala vlada Kraljevine Srbije i Države SHS.
Na taj način trebalo je da bude uspostavljna ravnopravnost oba dela nove države, ali tome se pobunio Nikola Pašić. Istovremeno ovim sporazumom nije bilo rešeno pitanje oblika vladavine, već je rešavanje tog pitanja, kao i svih drugih vezanih za državno uređenje nove zajedničke države prepušteno suverenoj odluci buduće ustavotvorne skupštine.
To je bio razlog što vladajući krugovi u Srbiji, na čelu sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem, premda je predstavnik Vlade Kraljevine Srbije potpisao sporazum, nisu mogli odobriti stvaranje države u kojoj bi se naknadno imao određivati oblik vladavine. Posledica svega toga bila je propast Ženevskog sporazuma, on je ostao „mrtvo slovo na hartiji“, pošto ga države potpisnice nisu ratifikovale.
Uprkos svim nesuglasicama, kralj Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. proglasio Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.
Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!
(Telegraf.rs)